dr Stevan Perković, Stočarsko veterinarski centar Krnjača

Godine 1951. na ekonomiji Zavoda u Krnjači, adaptirana je jedna štala u skromne labaratorijske prostorije i time je započeo rad prvi Centar za veštačko osemenjavanje u Republici Srbiji. Iz pomoravlja je kupljen bik Živan (tet.br. 3425), od porodice Pavlović, V.Plana a naredne godine kupljena su još dva bika; Ujka i Resavac, sa poljoprivrednog dobra Dobričevo kod Ćuprije.

 

Početku rada prvog Centra za veštačko osemenjavanje u Srbiji, prethodile su brojne pripremne aktivnosti u kojima su mnogi učestvovali.

Dr Vujović (1973) navodi da se na osposobljavanju kadrova za rad na stočnoj reprodukciji pristupilo odmah po oslobođenju, odnosno 1946 godine. Tada je uz pomoć profesora sa Veterinarskog fakulteta iz Zagreba, dr Božidara Oklješe i dr Zvonimira Setinskog, koje je pozvalo Ministarstvo poljoprivrede Srbije, organizovan prvi seminar iz dijagnostike graviditeta i suzbijanja neplodnosti – steriliteta krava na PD Pančevački rit (sadašnji PKB). U radu seminara učestvovali su i terenski veterinari, pa je tako stvoreno buduće stručno jezgro za organizovani rad na suzbijanju neplodnosti goveda i uvođenju veštačkog osemenjavanja radi iskorenjivanja koitalnih infekcija.
U narednom periodu do punog izražaja dolazi saradnja Veterinarskog fakulteta, Katedre za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje i Centra, u kojima su učestvovali profesori, Novak Varenika i Petar Drača i tadašnji asistenti, Božidar Marković i Vasilije Miljković.

U cilju organizacije osemenjavanja ovaca, iz Bugarske je (1946) pozvan akademik Kiril Bratanov, koji je na Zlatiboru održao prvi semeinar iz ove oblasti. Na ovom seminaru demonstrirano je i dobijanje semena od bikova i pastuva. Posle ovog seminara stečena znanja se prenose putem daljih seminara na terenske veterinare i pristupa merinizaciji ovaca.

 

Prvi pokušaji organizacije i primene veštačkog osemenjavanja goveda u Srbiji vršeni su u srednjoj Veterinarskoj školi u Šapcu (dr Josip Fišer) i na PD Pančevački rit (dr Radiša Vujović i dr Zlatko Stilinović). Pavšić i saradnici saopštavaju da su 1946 godine, osemenili 40 krava u Centralnoj bolnici u Ljubljani i uveli veštačko osemenjavanje u svakodnevnu praksu.

Imajući u vidu značaj šire primene veštačkog osemenjavanja za unapređenje stočarske proizvodnje, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije, 1950 godine, šalje u SAD, dr Radišu Vujovića radi upoznavanja tehnologije konzerviranja semena i organizacije veštačkog osemenjavanja.
U cilju šire primene veštačkog osemenjavanja u praksi, jedna grupa veterinara je preuzela na sebe težak pionirski zadatak, uvođenja i širenja ove mere.

Zato ne treba zaboraviti imena,Vujović (1973); Bajić Radivoja iz Topole, Bjažić Zvonka iz Kragujevca, Botić Radovana iz Aranđelovca, Mirković Mihajla iz Aleksinca, Zlatković Nikole iz Smederevske Palanke, Nalić Dragutina iz Požarevca, Šepic Slavka iz Mladenovca i mnogih drugih. U čitavom ovom poslu mnogo više je bilo entuzijazma nego iskustva i materijalne koristi.
Isto tako treba pomenuti i sve druge koji su u kasnijem preriodu razvoja veštačkog osemenjavanja u Srbiji, dali svoj doprinos kao što su; dr Rade Perkučin i dr Uglješa Jerković iz N.Sada, dr Svetozar (Zoran) Petrović iz PKB, dr. Miša Stojadinović iz Niša, dr Vlastimir Jovanović iz V.Plane, Dr. Siniša Borjanović i Aleksandar Davidović iz Krnjače, Havel Slavoljub iz G.Milanovca, Pera Kožović iz Kruševca, Veber iz Ljiga, Vladan Babić iz Dragačeva i mnogi drugi.

Kao i svaka novina i primena veštačkog osemenjavanja se sukobila sa profesionalno uskim shvatanjima pojedinih stručnjaka i stočara odgajivača bikova. Trebalo je dugo i istrajno raditi na propagiranju i objašnjavanju prednosti veštačkog osemenjavanja.

Pre osnivanja drugih Centara za veštačko osemenjavanje u Srbiji, seme je iz Krnjače u početku besplatno dostavljano, zatim uz simboličnu nadoknadu, a potom sa punom ekonomskom cenom.
Od tadašnjeg Ministrarstva poljoprivrede Srbije, Centru u Krnjači je stavljeno u zadatak da zajedno sa projektnim organizacijama programira izgradnju novih centara za veštačko osemenjavanje. Tako je započela izgradnja i opremanje nove zgrade Centra u Krnjači (1953), i podizanje ostalih centara u Republici Srbiji, u N.Sadu 1953. godine, u Čačku i Zaječaru 1956. godine, u V.Plani i Nišu 1957 godine. Mnoge od novoosnovanih centra, Centar u Krnjači je pomogao u opremi, i bikovima, kao što je V.Plana, ustupajući im opremu i bikove (Keby, Gral i Herkules), i preneta su im iskustva u organizaciji poslova i tehnologiji obrade semena.

Naučni osnov veštačkom osemenjavanju dao je krajem XIX veka ruski istraživač, biolog Ilija Ivanovič Ivanov (1870 – 1932). Ivanov je u cilju poboljšanja plodnosti i kvaliteta zapata goveda obučio 300 – 400 osemenitelja i primenio veštačko osemenjavanje kod preko dva miliona ovaca i više od 385.000 goveda. Zatim su na osnovu njegovih iskustava, dalji razvoj preuzeli drugi ruski istraživači; Milovanov, Kuznjecov, Neuman i dr. U Moskvi je 1931 godine osnovan Centralni institut za veštačko osemenjavanje pod rukovodstvom Milovanova. Praktična iskustva iz ove oblasti objavili su u knjizi ''Veštačko osemenjavanje goveda i ovaca''. U 1938 godini u Rusiji je osemenjeno 15.000.000 ovaca 1,200.000 krava 1 120.000 kobila. Tako je Institut u Moskvi postao kolevka osemenjavanja. Veterinari i uzgajivači iz mnogih zemalja konsultovali su ovu instituciju.

U ostalom delu sveta kooperative po ruskom uzoru osnovane su u Danskoj (Sorensen 1936), zatim su taj primer sledile Holandija, Švedska (Lagerhof), Finska, Norveška, Italija (Bonadona), Nemačka (Kust, Gotze 1936), Japan i USA 1938. godine. Godine 1939 američki naučnici su otkrili zaštitno dejstvo žumanceta na spermu prilikom razređenja i hlađenja a Polge i Smith 1949. godine zaštitno dejstvo glicerina na spermatozoide.
Pre ovih, treba pomenuti pionirska istraživanja mnogih drugih istraživača. Istraživanja Antony van Lewenchock (1632 – 1723) doprinela su otkriću mikroskopa i otkriću spermatozoida kod čoveka, kunića i psa. Iz moralnih razloga ovo otkriće nije objavljeno, a tek kasnije ih je potvrdio student medicine Johan Ham kod muškaraca inficiranih gonorejom.

Eksperimenti su posle 100 godina nastavljeni i Reqvier de Graf je otkrio 1827 godine folikul kod žena, a Karl Baer jajnu ćeliju u de Grafovom folikulu takođe kod žena.
Na prelazu u dvadeseti vek pojavljuje se veći broj izveštaja o veštačkom osemenjavanju pri uzgoju domaćih životinja. U Nemačkoj Liedeman 1895, Einscher – Low 1896, u Engleskoj (Heape 1897), USA (Harison i Pearsen 1893), Danskoj ( Saud i Stribold 1902), u Japanu (Ischikawa 1912). Veliki doprinos razvoju veštačkog osemenjavanja dao je italijanski fiziolog Guiseppe Amantea 1914 godine, kada je konstruisao prvu veštačku vaginu za psa.

Razvoj veštačkog osemenjavanja u našoj Republici tekao je uz postepeni rast broja osemenjenih krava. Taj rast u početnom periodu nije bio naročito uspešan, opterećen unutrašnjim nesuglasicama među Centrima, nedovoljnim brojem izvršioca osemenjavanja u nerazvijenim i brdsko planinskim područjima gde je broj goveda bio veći. Nerazvijena putna i telefonska mreža, nemogućnost racionalnije organizacije Programa veštačkog osemenjavanja su sigurno važni razlozi za manji broj osemenjenih krava.
Značajniji rast broja osemenjenih krava ostvaruje se razvojem veterinarske službe, otvaranjem privatnih veterinarskih stanica i ambulanti, razvojem telefonske i putne mreže i većim interesom stočara za gajenjem produktivnijih grla u svojim zapatima krava.

 

Tabela br.1. Razvoj veštačkog osemenjavanja u Srbiji

godina	broj krava i junica	broj osemenjenih krava i junica	procenat obuhvaćenosti	broj v.o. iz našeg centra
1951	797.000	50	-	50
1952	820.000	958	-	958
1955	895.000	23.883	2,76	11.740
1970	1.126.000	407.290	36,17	34.870
1980	1.284.000	449.400	35,00	119.430
1990	1.145.000	400.750	35,00	110.667
2000	843.407 (bez Kosmeta)	421.703	50,00	104.765
2005	720.000	504.000	70,00	183.017
2010	589.000	500.650	85,00	163.333

 

Iz prethodne tabele uočljivo je da se broj osemenjenih krava i junica povećao, i dostigao procenat obuhvaćenosti preko 80 %, ali je i ukupan broj plotkinja smanjen za gotovo polovinu u odnosu na period sa najvećim brojem plotkinja. Broj gazdinstava koja gaje goveda i ona koja predaju mleko mlekarama je takođe drastično smanjen.
U isto vreme povećan je broj gazdinstava sa većim brojem plotkinja. Izvršeno je tzv. prestruktuiranje proizvodnje. Takođe povećana je i ukupna proizvodnja i proizvodnja po muznoj kravi. Da pad broja plotkinja i manji broj gazdinstava ne pogađa samo naše govedarstvo možemo videti na premeru iz Nemačke, u  tabeli br.3.

 

Tabela br.2. Rezultati v.o. u Srbiji

	1990	1995	2000	2005	2010
Broj centara za v.o.	5	5	4	4	5
Broj prvih osemenjavanja	400.750	432.800	421.703	504.000	500.650
Broj gazdinstava					305.000
Broj gazd. koja predaju mleko			165.000	92.857	71.000
Procenat obuhvaćenosti sa v.o.	35%	40%	50%	70%	85%

 

Tabela br. 3 Rezultati osemenjavanja, broja centara i gazdinstava u Nemačkoj.

	1994	1996	2000	2010
Broj centara za v.o.	35	29	27	21
Broj prvih v.o. (Mio)	5,90	5,75	5,10	4,31
Broj gazdinstava	215.901	195.845	156.641	87.257
Procenat obuhvaćenosti sa v.o.	89,7%	86,2%	81,2%	88,0%

 

U narednih nekoliko fotografija pretstavljamo  najznačajnije korišćene bikove iz našeg Centra.

Bazil HB 412	Helios HB 263
Panta HB  1102	Brđanin HB 642
Fanger HB B 21	Wiesel HB B 236
Klif HB 1601	Ford S HB 927

Tabela br. 4. Proizvodnja semena najznačajnijih bikova - period 1951 – 2010. godine

Rasa bikova	broj bikova	prizvedeno doza	po biku	po godini	udeo u %
Simentalske rase	222	7.574.493	34.119	126.241	78,24
HF rase	60	1.527.459	25.457	25.457	15,77
RH rase	10	258.934	25.893	-	2,66
Monbelijar rase	8	209.202	26.150	-	2,15
Tovne rase (Šarole/limuzin)	7	110.229	15.747	-	1,13
Ukupno	307	9.680.317	31.531	161.337	100,00

 

U proteklom periodu pokazatelji o proizvodnji semena i broju bikova iskazani su u narednim tabelama.

U periodu od 1990 do 2010 godine u Performans testnoj stanici u Centru Krnjača u testu je učestvovalo 479 muške teladi u starosti od 120 do 365 dana. Pozitivne rezultate je iskazalo 88 ili 18,37%.

 

Tabela br. 5. Rezultati performans testa mladih bikova za period 1990 -2010 godine.

Ukupno mladih bikova	479
Ukupno sa pozitivnim rezultatom testa	88
Prosečan dnevni prirast, grama	1280
Prosečna visina grbena u cm.	127,51
Prosečna težina sa 12 meseci, kg.	548,48
Prosečan obim testisa, cm	36,84