Stručni tekstovi

Genetske anomalije kod simentalske rase goveda

Stručni tekstovi >>

 

Pomoću analize gena odnosno markera koji se nalaze blizu gena ili na genu, moguće je ranije saznati nešto više o genetskom nasleđu goveda. Analize koje se vrše usmerene su pre svega u pravcu određivanja proizvodnih osobina koje se prenose na potomstvo. Već sada, baza podataka obuhvata desetine hiljada grla i čini podatke dobijene na taj način veoma pouzdanima (oko 75%). Vrednost grla koja su genomski testirana dostižu vrednosti onih progeno testiranih. Pored ovih podataka koji se tiču proizvodnih osobina goveda, analizom genoma došlo se do informacija i o genetskim anomalijama koji se prenose pre svega preko semena priplodnih bikova. Analize se rade kod mladih životinja ali i kod starijih kako bi se uporedili rezultati progenih rezultata potomaka. Tako da ne treba da čudi otkrivanje genetskih anomalija i kod linija bikova za koje se smatralo da ih ne prenose na potomstvo. Odnosno, nije isključeno da će se u budućnosti lista bikova sa ovim negativnim podacima i proširiti. Najjednostavnija i najsigurnija taktika bi bila nadalje koristiti samo bikove slobodne od genetskih defekata, ali to je lakše reći nego sprovesti, jer dostupnost semena bikova nije svuda jednaka pa su pojedini farmeri prisiljeni koristiti i bikove nosioce. Genetski defekti još uvek ne pričinjavaju bitne ekonomske štete, ali ako bi se zanemarivalo i ignorisalo njihovo postojanje, neminovno širenje u populaciji donelo bi sve veće štete. U razvijenim govedarstvima, bikovi nosioci se koriste kontrolisano i ograničeno. Podaci koji se objavljuju o bikovima sadrže i podatke o genetskim anomalijama (A, BMS, P, TP, ZDL, DW). Kako bi se izbegle različite interpretacije ovih podataka koji su dostupni mnogima (katalozi, internet), postoji potreba za detaljnije tumačinje pojave genetskih anomalija pre svega kod simentalske rase goveda kao najzastupljenije kod nas. 
 

Učestalost pojave:
Kod ukrštanja mužjaka i ženke koji nose naslednu anomaliju, kod četvrtine teladi se javlja deformitet, polovina teladi su nosioci ali zdravi i jedna četvrtina se slobodna od defektnih alela.
Tabela 1, daje pregled očekivanog pojavljivanja genetskih anomalija u uslovima različitih frekvencija gena u populaciji. Kod naslednog defekta sa frekvencijom gena od na pr. 3% očekuje se kod nasumičnih parova pojava kod 9 od 10.000 teladi dok u slučaju parenja sa nosiocem defektnog gena ta vrednost povećana na 15 teladi od 1000.
 

Tabela 1. Učestalost pojavljivanja genetskih anomalija kod nasumičnog sparivanja u poređenju sa parenjem sa nosiocem gena.

 

Arachnomelia (A)

Sindrom arahnomelija predstavlja naslednu malformaciju, uglavnom udova, kičmenog stuba i glave kod goveda. Prvi patološki potvrđeni slučaj ovog sindroma registrovan je u simentalskoj populaciji goveda 2005.godine. 

Slika 1. Obolelo tele sa tipičnim patološkim znacima: A – uočava se dolihostenomelija, konveksnost čeone kosti i kifoza. B - sagitalni presek glave: nekoliko deformacija (formiranje zuba, brachygnatia inferior, kompresija malog mozga). C – poprečni preseci metakarpusa (na vrhu) i tarzusa (na dnu); presek normalnog teleta kao kontrole sa leve strane. Uočljiva je displazija diafize kosti, što je uglavnom posledica smanjenja prečnika, dok je širina substantie compacte normalna..

Telad pogođena ovim sindromom uginjavaju vrlo brzo. Frekvencija gena u populaciji (2013.god) je oko 0,5%. Neki od bikova koji nose ovu anomaliju su: Egol, Egel, Naab, Noriken, Rexon, Romel.

Subfertilnost bikova (BMS)

Genetska anomalija koja se karakteriše neplodnošću bikova i u prirodnom pripustu i kod veštačkog osemenjavanja, bez uticaja plotkinje. Neplodnost nastaje kao posledica nemogućnosti spermatozoida da prodru u jajnu ćeliju. Rutinskim ispitivanjem i pregledom semena ne uočavaju se nepravilnosti, pa se tek posle veštačkog osemenjavanja konstatuje neplodnost priplodnog bika. Učestalost gena u populaciji je oko 7 %. Bikovi koji nose ovu anomaliju su Lotarry, Manton, GS MG, Ralbit i dr.
 
Bezrožnost (P)

Anomalija kod koje se telad rađaju bez rogova ili su im rogovi labavi (S). U zavisnosti od toga da li je životinja homo ili heterozigotni nosilac anomalije pojavljuje se u različitom broju u potomstvu. Kod spajanja PP bika sa rogatim kravama pp svi su potomci bezrožni odnosno Pp. Ako su uparene životinje Pp, četvrtina će biti PP (bezrožna), polovina Pp (bezrožna) i četvrtina rogata (pp).

Slika 2. nasleđivanje bezrožnosti.
Nosioci ove anomalije su sledeći bikovi, homozigotno bezrožni (PP): Rally, Reinerbig, Valc; heterozigotno bezrožni (Pp) GS Polled, Mungo, Rottmos, Von Welt, Weltall; labavi rogovi (PS) Irola, Ralmesbach, Rosskur, Sandro, Valero, Witam


Mali rast (FH2), Fankoni – Bikelov sindrom

Homozigotni nosioci obično imaju normalnu porođajnu težinu, usporen rast muške teladi, uzani i ženski oblik glave. Uzrok pojave ovog sindroma je poremećaj u metabolizmu šećera. Učestalost u populaciji simentalskih goveda oko 5%, i moguća je genetska analiza na ovaj sindrom. Bikovi nosioci: Madera, GS Malf, Mandl, Mertin, Witzbold i dr.

Trombopatija (TP), hemofilija

Homozigotne životinje pokazuju normalno opšte zdravstveno stanje, ali zbog poremećaja u zgrušavanju krvi, može doći do iskrvarenja kod povreda, davanja injekcija, kod operacija, upornog krvarenja iz nosa i sl. Kao posledica iskrvarenja može doći do uginuća. Učestalost gena u populaciji je oko 6 %.

Slika 3. iskrvarenje kod TP (trombopatija)
Nosioci ove anomalije su sledeći bikovi: Ralbo, Randy, Renger, Report, Resoulut, Vandor i dr.


Sindrom nedostatka cinka (ZDL)


Sindrom koji se prvenstveno manifestuje promenama na koži. Homozigotna telad se rađaju zdrava, ali učestalo oboljevaju od proliva i bolesti disajnih organa. Najčešće u uzrastu od 6 do 12 nedelja usled stvaranja inflamatornih lezija dolazi do uginuća. Učestalost gena u populaciji je manji od 0,5 %. Nije još pouzdano sigurno da li je početni nosilac anomalije bio bik Streitl ili njegov majčin otac Hartl. Pored njih sindrom je prisutan i kod bikova: Fidelis, Matrei, Strovanna i dr.

Slika 4. promene na koži glave teleta kod sindroma nedostatka cinka (ZDL)


Patuljast rast (DW)


Učestalost ove genetske anomalije je veoma niska u populaciji simentalskih goveda. Kod nasumičnih parova može se očekivati samo 3 patuljasta teleta na 100.000 porođaja. 

Slika 5. patuljast rast (DW)

Telad kod koje je prisutna ova anomalija obično na rođenju imaju težinu između 15 i 20 kg, prisutan je usporen rast, ravna nosna linija, često puta skraćena donja vilica. Analiza učestalosti patuljastog rasta pokazala je samo neznatno povišene nivoe u Austriji (0,07% na preko 20.000 rođene teladi), u Bavarskoj je pojava još ređa (0,01% na preko 23.000 rođene teladi). Smatra se da je početni nosilac DW bio bik Polzer (rođen 1959.god). Treba napomenuti je trenutni haplotiptest koji se koristi nije 100% pouzdan. Bikovi kod kojih je prisutna ova anomalija su Lavent, Maurer, Pasta, Rasputin i dr.



 

 

« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top