Stručni tekstovi

Pet koraka u obradi papaka

Stručni tekstovi >>

I sa ekonomske i sa odgajivačke tačke gledišta, poremećaji ekstremiteta su ozbiljan zdravstveni problem mlečnih krava. Visoka učestalost, bolnost i trajanje poremećaja ekstremiteta su razlog njihove važnosti. Iz razloga što redovna obrada papaka može sprečiti većinu šepavosti kod mlečnih krava, ovaj članak objašnjava pet koraka u obradi papaka.

Poremećaji ekstremiteta i posledična šepavost prouzrokuju ozbiljne ekonomske gubitke farmerima. Ekonomske posledice poremećaja ekstremiteta su troškovi koji nastaju zbog gubitaka u proizvodnji mleka, gubitka težine, isključenja grla, produženog međutelidbenog intervala, povećanih troškova radne snage i veterinarskih troškova, kao i lečenje, i odbačeno mleko. Procena troškova šepavosti varira u zavisnosti od zemlje i od uslova. Tako, holandska studija od Bruijnisa i saradnika (2010) pokazuje da u okviru sistema mlečnih kvota u Holandiji, troškovi zbog poremećaja ekstremiteta za farmu sa 65 krava su prosečno 4.899 $ po godini, sa godišnjim gubitkom od 75 $ po kravi. Jedna američka studija iz 2010.god. od Cha i saradnika pokazuje da slučaj čira tabana košta 216,07 $, a slučaj digitalnog dermatitisa 132,96 $. Za slučaj čira tabana to je bio gubitak mleka (38%), troškovi lečenja digitalnog dermatitisa (42%) i efekat smanjenja plodnosti kod trulenja papaka (50%).
 

 

Obrada papaka

Papci se mogu obrađivati preventivno ili terapijski. Preventivna obrada je bolja iako ona neće sprečiti pojavu svih slučajeva šepavosti. Izuzeci će se pojaviti odmah ili kasnije. Interval u kojem je potrebno obrađivati papke zavisi od uslova na farmi. Obradu papaka treba da radi neko ko razume građu (slika 1) i funkciju nogu i rožine i ko razume kako uslovi držanja utiču na rast rožine.
 

Rast rožine

Štale u kojima se drže krave često imaju betonske podove koji utiču na stepen rasta i trošenja rožine. Bolesti kao što je laminitis i interdigitalni dermatitis uzrokuju preveliki rast rožine.
 

Slika 1.

 

Šepavost se češće javlja na zadnjim nego na prednjim nogama i u između 95 i 99% slučajeva, spoljni papak na zadnjim nogama je pogođen. Razlog je što rožina spoljnjeg papka raste brže nego što se troši. Rast i trošenje unutrašnjih papaka na zadnjim nogama je više izbalansiran. Preveliki rast rožine na spoljnjem papku je prouzrokovan načinom na koji krava hoda na tvrdoj i ponekad klizavoj podlozi. Na prednjim nogama šepavost je manje učestala. Ako se ona pojavi, većinom su pogođeni unutrašnji papci, obično zbog male razlike u visini između prolaza za hranu i prolaza za krave. Krava se pruža napred da bi jela. Ovakva aktivnost može dovesti do preopterećenja i izvrnutih papaka. Takođe stav prednjih nogu (urođen) može biti uzrok. U ovakvim slučajevima noge su usmerene ka spolja od kolena

Slika 2.

Kod dugačkih papaka pete podnose preveliku količinu težine. Prebacuje se prevelika težina na kraj petne kosti što može dovesti do eventualne pojave čira tabana (slika 2)

Kod predugačkih papaka pete podnose preveliku težinu. To takođe prenosi previše težine na kraj petne kosti i može prouzrokovati oštećenje koriuma i pojavu čira tabana. Sečenje papaka do njihove normalne dužine i uspostavljanje pravog ugla može sprečiti pojavu čira tabana (vidi sliku 2).

Slika 3.

Tipična povreda tabana koja nastaje posle dugotrajnog pritiska na spoljne papke (slika 3)

Ako su tabani papaka nagnuti, težina nosećeg zida čini se da podupire većinu težine. Ovo prebacuje veliko opterećenje na stabilizacionu ulogu tetiva i na duboki tetivni pregibač u papku. Kopitna kost će pritiskati jače na tipičnu tačku korijuma. Treba obraditi površinu tabana tako da bude ravna i vertikalna u odnosu na osovinu noge i to će sprečiti preopterećenje površine gde se pojavljuje čir.

Čirevi zida

Čirevi zida na zadnjoj površini papaka takođe se mogu pojaviti na iskošenim i preopterećenim spoljnim papcima. Na zadnjim delovima papka suspenzija je veća, rožina mekša a taban slabiji. Ova veza se naziva bela linija. Bela linija je kao git i nije previše jaka. Ako su tabani nagnuti, lamine zadnjeg dela su tvrde i lako se lome. U ovakvim slučajevima često se javlja laminitis. Ovo se smatra najčešćim razlogom za pojavu čireva zida.
Kada su spoljni papci preopterećeni, krava prilagođava stav nogu i nastaje pritisak na spoljni zid na zadnjem delu papaka. Isto važi za papke koji su predugački; veliki deo težine je na zadnjem delu tabana.

PET KORAKA OBRADE

Procedura obrade u pet koraka opisana ovde odnosi se na zadnje papke. Za obradu prednjih videti postupak za unutrašnje papke. Veoma je značajno da zdravi papci funkcionišu dobro. Zbog toga njih treba prvo obraditi (ako je potrebno). Dužina i ugao papka je najvažniji. Prva tri koraka služe kao rutinska ili preventivna obrada a poslednja dva su terapeutski koraci obrade (lečenje defekta).
Papak prosečne holštajn krave je dug 7,5cm a tabanska površina je debela oko 0,5cm. Kod rutinske obrade zaštita je najvažniji faktor. Pa tako, budite oprezni da ne skratite previše papke.

1 – Skratite unutrašnji papak na dužinu od 7,5 cm od venca, gde počinje rožina. Rez mora biti vertikalan u odnosu na tabansku površinu. Obradite tabansku površinu na debljinu od 0,5cm na vrhu prsta i ostavite debljinu proširenja ili pete kao što jeste. Sačuvajte visinu pete. (slika 4)

Slika 4.

 

2 – Skratite dužinu spoljeg papka na istu dužinu kao i unutrašnji papci i obradite tabansku površinu na istu visinu kao unutrašnji papci (ako je moguće). U slučaju izbočenog prsta (papak sa laminitisom)  nije uvek moguće postići istu visinu prsta. Proširenje ili peta je najvažnija jer ona nosi većinu težine.

3 – Obradite papke u blagu izdubljenu površinu, počevši od 2,5 do 3 cm od prsta prema peti. Ovo se radi kako bi se proverila površina gde se pojavljuje čir tabana i zato da bi se sačuvao prostor između papaka čistim i prozračnim (preveniranje interdigitalnog dermatitisa). (slika 5)

Slika 5.

 

4 – U slučajevima defekata kao što su čir tabana ili/i čir zida ovaj papak mora da se dodatno obradi. Pravi se veća razlika između zdravog i oštećenog papka i težina koja se nosi se delom prebacuje na zdrav papak. Oštećeni papak može se oporaviti znatno brže. U slučajevima male razlike u visini, mali komadić se može staviti na zdravi papak kako bi se podigao. U slučajevima povrede tabanske površine može se napraviti razlika u visini, ali ne treba previše istanjiti taban. Drugim korakom obrade odstranjuje se višak i to je obično dovoljno da oslobodi papak. (slika 6)

Slika 6.

 

5a – Odstranite mekanu rožinu i tvrde ivice papaka. Budite pažljivi sa unutrašnjim papkom: ovde se samo naprsline na papcima odstranjuju, svaka dalja mekana rožina nije problem. Odstranjivanjem će se uticati na stabilnost i visinu papka. (slika 7)

Slika 7.

5b – Na spoljnjim papcima mekana rožina i ivice odstranjuju u poslednje dve trećine tabanske površine.

5c – I na kraju, proverite papke zbog digitalnog dermatitisa. Ako je potrebno lečite sa antibioticima ili gelom za papke.

« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top