Stručni tekstovi

Plodnost bikova u stadu

Stručni tekstovi >>

Uvod

Bikovi u stadu imaju veliki uticaj na brojne aspekte poslovanja, posebno na profitabilnost. Na primer, procenat dobijene teladi je pojedinačno najznačajniji faktor koji utiče na profitabilnost, kao i broj steonih krava tokom sezone parenja. Zbog toga, sve aktivnosti vezane za profitabilnost su tesno vezane za priplodnu sposobnost bika u stadu. Dodatno, bik u prirodnom pripustu obezbeđuje polovinu genetskog materijala sve teladi kojima je on otac, zbog toga, izbor bika je najvažniji metod genetskog poboljšanja u stadu. Bikovi u prirodnom pripustu takođe utiču na plodnost samog stada više od bilo kojeg drugog grla, pa tako gubitak plodnosti bika može prouzrokovati pad potencijalnog broja teladi.

U ovom tekstu sledi pregled i analiza korišćenja bika u prirodnom pripustu u Sjedinjenim Američkim Državama. Preko 90% krava za proizvodnju mesa u SAD osemenise prirodnim putem, pa je s toga neophodno organizovati bikove na najbolji način.
Postoji nekoliko faktora koji utiču na plodnost bika. Pre svega, bik treba da je pravilno razvijen i da je dostigao pubertet i fertilnost. Drugo, fizičke karakteristike bika, kao što su obim testisa, sposobnost parenja, i kvalitet semena bitni su za njegovu plodnost. Treće, libido bika kao i njegova socijalna dominacija utiču na njegovu plodnost.

Pubertet i razvoj bika
 

Najčešća definicija puberteta bika prema autorima iz SAD, je kada ejakulat koji je uzet elektroejakulacijom sadrži minimum 50 x 106 ukupnih spermatozoida sa najmanje 10% progresivno pokretljivih. Ishrana bika sa hranivima različitih energetskih nivoa može uticati na uzrast i težinu kada se pubertet javlja. Visok nivo energije može da poveća visinu, težinu i obim testisa ali je bez uticaja na starost kada se javlja pubertet ili prvo parenje, ipak ishrana može uticati na razvoj bika i ima uticaja na razvoj polnih organa i karakteristika. Osim toga, pretovljeni i gojazni bikovi mogu se brže umarati, što za rezultat ima manje krava koje će koncipirati tokom sezone parenja. Idealno, bikovi bi trebalo da budu sa ocenom kondicije 6 (u sistemu ocenjivanja od 1-9), s obzirom da bikovi normalno izgube oko 45 do 90 kg (1,0 do 2,5 ocene kondicije) tokom sezone parenja. Ovaj gubitak težine trebalo bi da se nadoknadi iz energije akumulirane kao mast (kondicija) a ne iz mišićne mase, što je naročito značajno za mlade bikove zbog toga što oni još uvek rastu.
Pošto je većina bikova kupljena, postavlja se pitanje kakva bi trebala da bude ishrana u periodu pre sezone parenja. Dužina perioda pre sezone parenja za kupljene bikove može da varira i zavisi kada su kupljeni ili isporučeni. Kada su bikovi isporučeni ili kupljeni, prvo treba proceniti stanje bikova i doneti odluku zasnovanu na željenom stanju u vreme sezone parenja. Treba organizovati ishranu sa adekvatnom energijom i sadržajem proteina radi omogućavanja daljeg razvoja i rasta bikova. Ishrana može varirati od krme sa niskim nivoom znaste hrane do energetski jake ishrane. Dodavanje mineralnih dodataka je takođe veoma značajno za postizanje optimalnih reproduktivnih sposobnosti.

Pretovljeni (sa jakom kondicijom) bikovi bi trebalo da postepeno smanje kondiciju kako bi se izbegli nutritivni poremećaji i negativni efekti na proizvodnju sperme. Bikovima treba dati hranu sličnu onoj koju su dobijali i ranije ali ograničiti unos hrane na 60-70% ranijih obroka. Izbaciti 10% koncentrovanih hraniva nedeljno do dostizanja željenog nivoa kondicije. Zrnastu hranu treba zameniti sa kabastom.
Ishrana sa izuzetno niskim energetskim sadržajem može odložiti pubertet i potencijalno proizvodnju sperme. Sem toga, bikovi koji su bili izgladnjivani u mladosti nikada se ne mogu adekvatno razviti u poređenju sa bikovima koji su adekvatno hranjeni (Van Demark i sar. 1964).
Uzrast i težina kada se pubertet javlja zavisi od rase i stepena ishrane u toku razvoja. Istraživanja sa različitim rasama su pokazala da je praktični pokazatelj prisutnog puberteta kada je obim testisa između 27 i 29cm (Lunstra i sar. 1978.). Međutim, činjenica da je bik dostigao pubertet i proizvodi spermu ne znači nužno i da je ona visoko fertilna.  Kvalitet i kvantitet spermenastavlja da raste i nekoliko meseci posle početne proizvodnje. Samo oko 35, 60 i 95% kod 12-, 14- i 16-mesečnih bikova, retrospektivno, reproduktivno sazri i proizvodi seme dobrog kvaliteta (Barth 2000.).

Faktori plodnosti ocenjeni kroz BSE
Procena ispravnosti uzgoja (Breeding Soundness Evaluation –BSE). Američko udruženje za reprodukciju je razvilo minimalne smernice za procenu bikova za dalji uzgoj. Procena ispravnosti uzgoja (BSE) uključuje fizički pregled, merenje obima testisa, kao i procenu kvaliteta sperme. Da bi bik uspešno prošao procenu ispravnosti uzgoja, mora da ima najmanje 30% pokretljivost spermatozoida, 70% spermatozoida sa normalnom građom, i minimalni obim testisa u skladu sa starošću (tabela 1; Chenoweth i sar. 1992.). Bikovi koji ispune predhodne kriterijume se klasifikuju kao potencijalni bikovi za priplod. Ako bik ne prođe neki od ovih testova, on se klasifikuje ili kao odložena klasa (što znači da se preporučuje da se bik ponovo testira) ili kao nezadovoljavajući za potencijalni uzgoj. Bikovi bi trebalo da budu testirani prosečno 4 do 6 nedelja pre sezone parenja. Ovaj period omogućava da se bikovi ili ponovno testiraju ili da se nađe zamena za bika u stadu.
 

Tabela 1. Minimalni obim testisa zahtevan za bika potreban za procenu ispravnosti uzgoja na osnovu starosti (Chenoweth i sar.1992.)

 

Sposobnost parenja. Fizički pregled je deo procene ispravnosti uzgoja (BSE) i sposobnosti bika za parenje. Sposobnost parenja se može opisati kao fizička sposobnost potrebna za oplodnju krave. Bik mora biti sposoban da vidi, njuši, jede i kreće se normalno kako bi uspešno mogao da osemeni kravu. Fizički pregled takođe podrazumeva pregled očiju, zuba, nogu, papaka, i stepen uhranjenosti bika (procenjen ocenama kondicije). Bilo kakva bolest ili povreda zglobova, mišića, nerava, kostiju ili tetiva može učiniti da bik bude neupotrebljiv. Pored toga, i bolesti i povrede penisa i prepucijuma mogu biti uzrok nemogućnosti da se bik koristi za prirodni pripust. Ovi poremećaji mogu biti otkriveni samo pažljivim pregledom ili posmatranjem pokušaja parenja sa kravom. Bik sa visoko kvalitetnim semenom koji nije u stanju da se fizički pari sa kravom nije upotrebljiv za prirodni pripust.

Obim testisa. Kako se povećava obim testisa, tako se povećava dnevna proizvodnja sperme visokog kvaliteta. Takođe postoji pozitivna genetska korelacija između obima testisa bikovskog oca i obima testisa njegovog sina, što ukazuje na to da bikovi sa većim obimom testisa isto daju sinove sa većim obimom testisa. Što se tiče nivoa steonosti njegovih kćerki, postoji pozitivna korelacija, dok za starost ulaska junica u pubertet postoji negativna korelacija. To znači da kćerke bikova sa većim obimom testisa bi trebalo da uđu u pubertet kao mlađe, kao i to da bi trebalo da ostanu steone na početku sezone parenja.

Merenje obima testisa. Postoje dve uobičajne metode za merenje obima testisa: 1) trakom za merenje skrotuma i 2) „Coluter“ traka za merenje testisa. Traka za merenje skrotuma je ručna traka, dok je „Coulter“ traka sa oprugom koja se steže oko testisa. Obim testisa se meri stavljanjem trake za merenje oko najšire tačke testisa i očitavanjem obima skrotuma (slika 1). Merenje obima testisa je indirektno procenjivanje mase tkiva testisa, štaviše, veličina testikularnog tkiva je direktno povezana sa kvantitetom i kvalitetom spermatozoida. Istraživanje koje je rađeno na 1944 bika različitih rasa i starosti pokazuje da kako raste obim testisa tako i raste i prolaznost bika za BSE (Cates 1975; grafikon 1 i 2). Pored toga, jednogodišnji bikovi sa malim obimom testisa imaju tendenciju da imaju mali obim testisa i sa dve godine starosti.

Slika 1. Obim testisa se meri držeći testise jednom rukom, stavljajući traku oko najšireg dela i merenje obima drugom rukom

Grafikon 1. Procenat bikova starijih od dve godine koji imaju zadovoljavajući kvalitet semena u odnosu na svaku grupu obima testisa (Cates 1975.)

Grafikon 2. Procenat bikova mlađih od dve godine koji imaju zadovoljavajući kvalitet semena u okviru svake grupe obima testisa (Cates, 1975).

 

Kvalitet sperme. Kvalitet sperme podrazumeva procenu volumena ejakulata, pokretljivosti spermatozoida i građu spermatozoida. Važno je zapamtiti da zbog neadekvatne ishrane, ekstremnih temperatura sredine i bolesti tokom vremena može doći do pada u kvalitetu sperme bika.
Pokretljivost spermatozoida se izračunava ocenjivanjem procenta spermatozoida u uzorku ejakulata koji imaju progresivnu pokretljivost (glavom napred). Ovo se određuje stavljanjem kapi semena na mikroskopsku pločicu i posmatranje pod uvećanjem od 100x, spermatozoida koji se kreću unapred (glavom napred) u odnosu na spermatozoide koji se ne kreću napred.

Građa spermatozoida u uzorku ejakulata se izračunava ocenjivanjem procenta normalnih spermatozoida i spermatozoida sa primarnim i sekundarnim abnormalnostima. Primarne abnormalnosti potiču iz testisa tokom spermatogeneze. Sekundarne abnormalnosti potiču iz pasemenika, tokom transporta spermatozoida ili rukovanja sa spermom. Važno je zapamtiti da se primarne i sekundarne abnormalnosti odnose na poreklo oštećenja a ne na ozbiljnost oštećenja. Dakle, i primarne i sekundarne abnormalnosti  su podjednako značajne kada se procenjuje kvalitet sperme. Građa spermatozoida utiče na procenat steonosti. Bikovi sa manje od 20% abnormalnih spermatozoida imaju veći procenat steonosti u poređenju sa ostalim bikovima (Wiltbank i Parish 1986; tabela 2). Dakle, izbor bikova sa preko 80% normalnih spermatozoida može povećati nivo plodnosti u stadu.

Tabela 2. Bikovi koji su bili nasumično izabrani ili oni koji su imali preko 80% normalnih spermatozoida. Svi bikovi su imali obim testisa preko 32cm i uspešno su prošli BSE (Wiltbank i Parish 1986.).

Da li je jedan BSE dovoljan za ceo život bika?Proizvodnja sperme je kontinuiran proces. Međutim BSE se odnosi na određeni trenutak u životu i meri proizvodnju sperme u tom određenom trenutku. Dakle, rezultati ispitivanja priplodne sposobnosti mogu se promeniti tokom vremena. U istraživanju koje je sprovedeno od strane univerziteta u Misuriju, od 34 mlada bika (mlađa od dve godine) koja nisu prošla prvu procenu sposobnosti parenja (BSE), 26 je uspešno prošlo drugo procenjivanje za priplodni uzgoj i klasifikovani su kao zadovoljavajući potencijalni priplodnjaci (Elmore i sar. 1975.). Dokazano je da se kvalitet semena kod mladih bikova može popraviti i do 16 nedelja posle puberteta. Međutim, takođe je činjenica, da bik koji uspešno prođe početnu procenu ispravnosti uzgoja (BSE) može biti negativno ocenjen na sledećoj proceni. Važno je shvatiti da rezultati jedne procene ispravnosti uzgoja ne važe za ceo život bika, pa se preporučuje godišnje testiranje, obično mesec dana pre sezone parenja. Mnogo faktora može uticati na proizvodnju sperme, ali četiri glavna faktora mogu smanjiti proizvodnju spermatozoida, to su povrede, oboljenja, temperatura i ektremni uslovi spoljne sredine. Povrede penisa ili testisa takođe mogu uticati na neplodnost bikova.

Budućnost testiranja plodnosti bika. Istraživanja se sprovode kako bi se identifikovale karakteristike semena koje utiču na stepen plodnosti. Na plodnost bika utiču sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju, sposobnost da se veže za nju kao i da prodre u jajnu ćeliju. Istraživanja takođe idu u pravcu razvijanja testova koji će preciznije moći da odrede plodnost svakog pojedinačnog bika. Očekivanja su da će se plodnost pojedinačnog bika moći odrediti pregledom semena ili analizom DNK uzorka.

Faktori plodnosti koji se ne ocenjuju kroz BSE

Libido. Libido se odnosi na želju bika da se pari. Za libido se smatra da je visoko nasledna osobina, sa heritabilitetom od čak 0,59. Postoje veća odstupanja u libidu između sinova različitih bikovskih očeva nego između sinova od istog bikovskog oca. Važno je napomenuti da obim testisa, kvalitet sperme i sposobnost parenja (ocenjeno kroz BSE) nisu povezani sa libidom. Prema tome, bik koji prođe procenu sposobnosti uzgoja može imati slab libido, ili bik koji ima dobar libido može da ne prođe procenu sposobnosti uzgoja.
Libido ima pozitivan efekat na nivo steonosti i može uticati na celokupnu sezonu parenja. Iz tog razloga neophodno je proceniti želju bika za parenjem pre početka sezone parenja. To se može uraditi stavljanjem bika u boks zajedno sa plotkinjom u estrusu i beleženjem postojanja želje bika za parenjem tokom 5 minuta. Želja bika za parenjem se može rangirati od nezainteresovanosti do uspešnog parenja sa plotkinjom. Korišćenje bikova sa slabim libidom imaće za rezultat niski procenat steonosti u stadu, zbog neuspešnosti bika da otkrije i osemeni kravu u estrusu.

Odnos mužjak – ženka.
Pošto postoje razlike između bikova prema želji da se pare (libido), preporuka za odnos mužjak-ženka je da bude od 1:10 do 1:60. Međutim, odnos mužjak – ženka u praksi značajno zavisi od sposobnosti pojedinačnih bikova i situacije u kojoj se nalaze (na primer sinhronizovana i nesinhronizovana stada). Starost bika takođe utiče na odnos mužjak – ženka. Jednogodišnji bikovi imaju manji oplodni kapacitet nego stariji bikovi. Dakle, važno je znati da mlađi bikovi trebaju da budu korišćeni u nižem odnosu mužjak-ženka nego stariji bikovi. Nisu otkrivene razlike između odnosa mužjak-ženka od 1:25 do 1:60 za otkrivanje estrusa ili nivoa steonosti u prvih 21 dan sezone parenja, pod uslovom da su bikovi bili zreli, visoko plodni i sa velikim obimom testisa (Rupp i sar.1977).
Korišćeni su pojedinačni bikovi stari dve i tri godine sa visokim reproduktivnim kapacitetom, u odnosu mužjak-ženka 1:60, i nije došlo do smanjenja otkrivanja estrusa ili plodnosti (Chenoweth 1997). Međutim, kada se koristi više bikova na pojedinačnoj grupi plotkinja, potrebni su dodatni bikovi (jer će se nekoliko bikova pariti sa istom kravom). Pored toga, kada su krave sinhronizovane i kada se pare prirodnim putem, na biku u stadu je veliki pritisak. Dakle, biće potrebni dodatni bikovi za parenje sa istim brojem krava (u poređenju sa brojem bikova potrebnim za parenje sa nesinhronizovanim kravama). Kada se koriste na sinhronizovanim kravama, bikovi moraju da budu zreli, visoko fertilni i da imaju veliki obim testisa, i tada nije bilo utvrđene razlike između bik-plotkinje odnosa od 1:16 i 1:25 (Healy i sar.1993.).
Maksimalni odnos bik-krava će varirati u zavisnosti od sposobnosti za parenje, kvaliteta semena, i libida pojedinačnog bika. Odnos bik-ženka obično raste u grupama za parenje sa jednim bikom, bikovi moraju biti posmatrani pažljivo tokom sezone parenja kako bi se osiguraloda će uspešno nastaviti parenje. Slabe performanse bika u grupi za parenje sa jednim bikom će uticati na procenat steonosti te grupe.

Socijalna dominacija.Socijalno rangiranje se definitivno razvija među bikovima, i ovo rangiranje može uticati na broj krava datog bika koje će servisirati u stadu sa više bikova. Odgajivači moraju biti svesni ovih odnosa kako bi obezbedili normalni odnos u parenju. Na primer, dominantni bik sa slabijim kvalitetom semena ili slabim libidom može smanjiti procenat steonih u celom stadu, čak i kad su prisutni mnogo plodniji podređeni bikovi.

Tabela 3.Procenat dobijene teladi po pojedinačnim bikovima u stadima sa više bikova (Lehrer i sar. 1977.).

 

Starost bika je glavni faktor koji utiče na socijalno rangiranje; najstariji bik je najčešće i dominantan bik (Chenoweth 1997.). Dakle, važno je da se ne uvede mladi bik (jednogodišnji) u stado sa starijim, zrelijim bikom. Uvođenje mladih bikova u stado sa starijim bikom može biti izbegnuto odvajanjem krava u priplodne grupe sa pojedinačnim bikom. U priplodnim grupama sa više bikova, veći broj bikova ima tendenciju da se pare sa istim plotkinjama. Ovo može dovesti do toga da se plotkinje pare sa više od jednim bikom i povećava se verovatnoća da dođe do povrede priplodnjaka.
 

Hereford,  tovna rasa goveda
-    prirodni pripust

Zaključak

Pošto reproduktivne osobine nisu visoko nasledne, potreban je veći intezitet selekcije kako bi se postigao genetski napredak. Intezitet selekcije u proizvodnji mesa za ženske reproduktivne osobine je obično nizak, a izbor plotkinja u komercijalnim stadima je obično zasnovan na dobu ili težini, a ne na reproduktivnim performansama. Kao rezultat toga, da bi se postigao željeni nivo genetskog unapređenja, potreban je veći selekcijski izbor u stadu sa bikovima. Za stado treba birati bikove koji su strukturalno zdravi sa velikim obimom testisa i visokim kvalitetom sperme. Štaviše, važno je zapamtiti da se kvalitet semena svakog pojedinačnog bika menja tokom vremena, i da libido i sposobnost parenja treba periodično ocenjivati.
 


 

« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top