Stručni tekstovi

Uticaj kvaliteta semena, godišnjeg doba, starosti plotkinje i bika i rase bika na rezultate plodnosti dobijene Non return metodom

Stručni tekstovi >>

SAŽETAK

Za ocenu reproduktivnih rezultata krava i junica koriste se različiti parametri plodnosti i to servis period, indeks osemenjavanja, međutelidbeno vreme i drugo, a za bikove u priplodu vrednosti dobijene non-return metodom. Da bi ejakulat u Centrima za v.o. bio uzet u dalju obradu potrebno je da se zadovolje propisani parametri kvaliteta. Ocena parametara ejakulata obuhvata makroskopsku (volumen, boja, konzistencija, miris i pH vrednost) i mikroskopsku ocenu (pokretljivost, gustina, procenat živih i patološki oštećenih spermatozoida).

Non-return metod je definisan kao mera broja i procenta osemenjenih plotkinja u određenom vremenskom periodu. Ako se za 60 do 90 dana (3 do 4 očekivanih ciklusa) nisu "vratile" na ponovno osemenjavanje predpostavlja se da su steone. Pored kvaliteta sperme i plodnosti ženske jedinke, na rezultate ove metode utiče i čitav niz egzogenih uzroka (godišnje doba, starost, rasa, tehnika osemenjavanja) koji imaju ne mali uticaj na krajnji rezultat osemenjavanja - steonost.

U cilju dobijanja što objektivnijeg rezultata plodnosti bikova pristupilo se rešavanju sledećih zadataka i to: 1.da se non return metodom izračuna plodnost bikova na preko 10.000 po prvi put osemenjenih krava – junica u periodu od 6 godina, i 2. da se analizira uticaj  kvaliteta semena, godišnjeg doba, starosti plotkinje i bika, rase bika na dobijene rezultate plodnosti.
Ključne reči: parametri plodnosti, ejakulat bika, parametri kvaliteta, non return metod.
 

SUMMARY

For evaluating the results of reproductive cows and heifers using different parameters of fertility and service period, insemination index, inter calving period and another, and the bulls for breeding values obtained using non-return. To ejaculate in Centres was taken up in the further processing is necessary to meet the prescribed quality parameters. Rating semen parameters including macroscopic (volume, color, consistency, smell and pH) and microscopic evaluation (mobility, density, percentage of live and abnormal sperm damaged).

Non-return method is defined as a measure of the number and percentage inseminated  cows over time. If 60 to 90 days (3 to 4 cycles of expected) were not "returned" to re-insemination is assumed to be pregnant. In addition to sperm quality and fertility of female individuals, the results of this method affects a number of exogenous causes (season, age, race, insemination techniques) that have no small impact on the end result of insemination - Pregnancy.

In order to obtain more objective results of the fertility of bulls approached solving the following tasks, namely: 1. to calculate with the non return method fertility of bulls over 10,000 for the first time inseminated cows  for 6 years and 2. to analyze the impact of semen quality, season, age of cow and a bull, bull breed on the results of fertility.
Keywords: parameters of fertility, bull semen, quality parameters, non-return method.
 

MATERIJAL I METODE RADA   

Ispitivanje je obavljeno na 30 bikova iz SVC Krnjača koji pripadaju različitim rasama: 3 monbelijar, 23 simentalske, 2 holštajn-frizijske, 1 crveni-holštajn i 1 šarole rase. Analizom je obuhvaćeno preko 10.000 prvi put osemenjenih krava i junica u periodu od 1999.do 2004.god., sa područja opština Leskovac, Vučje, Vladičin Han i Surdulica. Korišćeni su podaci dobijeni iz uredno i precizno vođenih evidencija o osemenjavanju (knjiga za v.o. krava) na području rada veterinarskih stanica i ambulanti iz pomenutih opština. Za analizu vrednosti parametara kvaliteta ejakulata ispitivanih bikova korišćeni su podaci iz knjige uzimanja semena arhive laboratorije SVC Krnjača. Seme je uzimano dva puta nedeljno pomoću veštačke vagine. Podaci o svim parametrima kvaliteta semena prikupljeni su i obrađeni za period od 1999. do 2004.god. Posle pravilne pripreme bika, veštačke vagine, skoka bika i uzimanja semena, seme je obezbeđeno u vodenom kupatilu na temperaturi od 38°C. Obrada dobijenog ejakulata bika podrazumeva postupke koji se odvijaju u laboratoriji: obezbeđenje ejakulata, procenu, razređenje, zamrzavanje, odmrzavanje i ponovnu procenu zamrzavanog semena.
 

PREGLED  LITERATURE

Proizvodnja kvalitetnog duboko zamrznutog semena je preduslov sa uspešno veštačko osemenjavanje. Zdravi bikovi, su selekcionisani kako po svojim osobinama genotipa i fenotipa tako i po kvalitetu semena koje daju. Uobičajno procenjivanje semena koje se sprovodi pre i posle krioprezervacije uključuje određivanje koncentracije sperme, pokretljivost i morfologiju. Ovi parametri obično su dovoljni za ocenu fertiliteta, ali ostaje otvoreno pitanje da li pomoću njih može da se predvidi fertilnost bikova čija je sperma ocenjena kao dobra (Rodriguez, 1998.). Postoje izveštaji koji ukazuju na statistički značajnu korelaciju između pokretljivosti sperme, ukupnog broja normalnih spermatozoida i plodnosti na terenu (Rodriguez 1998., Salisbury i sar. 1973., Foote i sar.1997). Metode korišćene za procenu plodnosti treba da budu praktične, precizne, da daju rezultate i da budu ekonomične. Non return je pokazatelj ali nije direktno merenje plodnosti. Na pouzdanost podataka mogu uticati i pogrešna identifikacija krave kod narednog osemenjavanja, prodaja negravidnih životinja, ili kasnije parenje sa bikom ili osemenjavanje od strane drugog centra za v.o. Rycroft i sar. (1992.). Rezultate koji govore u prilog uticaju sezonskih promena na rezultate plodnosti non return metodom dobili su brojni autori u svojim istraživanjima. Procenat koncepcije bio je značajno (p<0.01) veći kod krava tokom hladnijih meseci u odnosu na toplije mesece (Al-Katanani i sar. 1999., Guaita i sar. 1996., Zakari i sar. 1981., Rao i sar. 1992., Taylor i sar. 1985.) Procenat koncepcije je smanjen pod uticajem stresa izazvanim bilo hladnoćom ili visokim temperaturama. Godišnja doba i različite spoljne temperature utiču na plodnost bika. Tokom izlaganja hipotermiji, spermatogeneza je oslabljena i koncentracija testosterona je niža (Gwazdauskas i sar., 1985., Tucker i Oxender 1980., Rhynes i Ewing 1973., Ravagnolo i Misztal 2002., Stalhammar i sar. 1994., Zakari i sar. 1981.), objavili su rad koji se bavio analizom efekata koji mogu da utiču na rezultate plodnosti u zapatima krava u severnoj Nigeriji. Sušna sezona je imala negativan efekat na trajanje i intezitet estrusa kod krava. Reurink i sar. (1990.), su objavili rad u kome je najniža non return vrednost je u zimskoj sezoni (nov-feb) a najviša u kasnoj prolećnoj sezoni (maj-jun). Hasenpusch (2006.), obrađuje i analizira podatke RSH (Rinderzucht Schleswig-Holstein eG) za period 1992-2005. i potvrđuje uticaj sezone.   Rezultati radova mnogih autora su pokazali da je non return kod junica bio veći nego kod krava koje su se predhodno telile bar jedanput. Verovatno je da su junice plodnije nego krave jer nisu prošle stres ishranom, laktacijom ili gestacijom. Ova razlika prouzrokovana je i činjenicom da je veća šansa da se junice koje povađaju pare ponovo sa bikom. Visoka proizvodnja može da rezultira većim stresom kod životinja, što može da ima negativan efekat na reprodukciju. Kada je u pitanju starost bika, dobijeni su podaci da posle dostizanja vrhunca plodnosti sa dve godine, primetan je pad u vrednosti non returna koji se nastavlja sve do isključenja bika (Rycroft i sar. 1992., Reurink i sar. 1990., Pasman i sar. 2006., Nadarajah i sar. 1988., Schaeffer 1993., Weigel i Rekaya 2000.  Rao i sar.1992, Hasenpusch 2006.) u svojim radovima su dobili rezultate  koji sa značajnom sigurnošću pokazuju uticaj rase bika na rezultate plodnosti dobijene non return metodom.
 

REZULTATI ISPITIVANJA
 

Korelacija između procene kvaliteta semena i plodnosti bika (non return)

Tabela 1.

 Procenat steonosti  dobijen non return metodom (60-90 dana), po bikovima za period od 1999. do 2004.god.

Uticaj klimatskih faktora (godišnjeg doba – sezone) na kvalitet semena i rezultate steonosti dobijene non-return metodom

Za posmatrani period od 6 godina, prosečno je dobijeno 6,54 ejakulata mesečno.(p<0.05). Prosečna količina upotrebljivih ejakulata po bikovima je 6.50 ml (p<0.05). Prosečna koncentracija spermatozoida u upotrebljivim ejakulatima (mlrd/ml) za sve bikove je 1.44 (p<0.05). Prosečan procenat živih odnosno progresivno pokretljivih spermatozoida u upotrebljivim ejakulatima je 82.99% i 83.22% (p<0.05).
Ukupno je bilo osemenjavanja 13.101 po prvi put, a 3.634 krava su povađale posle 60-90 dana; ukupna prosečna steonost je 72.26% po non return metodi. Dobijena je statistički značajna razlika između non-return rezultata bikova (p<0.05).

Najmanji broj skokova bikova bio leti 15.21 a najveći u proleće 20.43 (p<0.05). Najmanji broj upotrebljivih ejakulata: u leto 14.09 i najveći u proleće 18.60 (p<0.05).  Količina upotrebljivih ejakulata najveća je u decembru 6.68 ml a najmanja u februaru 6.22 ml (p>0.05). Najveća prosečna koncentracija spermatozoida u upotrebljivim ejakulatima bila je u proleće 1.49 mlrd/ml a najmanja je bila leti 1.37 mlrd/ml (p>0.05). Najmanji prosečan procenat živih spermatozoida u upotrebljivim ejakulatima bio je leti 82.57% a najveći u proleće 83.78% (p>0.05). Slični rezultati su dobijeni i za prosečan procenat progresivno pokretljivih spermatozoida. Najmanji procenat steonosti po non return metodi bio je leti 70.1%, u proleće 72.4%, a zimi 72.7%, najveći je bio u jesen 74.4%. Utvrđena je statistički značajna razlika (p<0.05) u procentu steonosti po godišnjim dobima.         

Uticaj starosti plotkinje i bika na kvalitet semena i rezultate steonosti dobijene non return metodom

Najmanji procenat upotrebljivih ejakulata imali su jednogodišnji bikovi: 85.38%, a najveći bikovi stari 4 godine: 93.42% (p<0.05). Za posmatrani period, najmanju prosečnu količinu upotrebljivih ejakulata (ml) imali su bikovi stari 1 godinu: 4.87ml, a najveću bikovi stari 5 godina: 8.22ml(p<0.05). Najmanju prosečnu koncentraciju spermatozoida (mlrd/ml) imali bikovi stari godinu dana 1.31 mlrd/ml, a najveću bikovi stari 5 godina 1.49 mlrd/ml (p<0.05). Najmanji procenat živih spermatozoida u upotrebljivim ejakulatima imali su bikovi stari 5 godina: 81.84% a najveći bikovi stari 2 godine: 83.55% (p>0.05). Slični rezultati su dobijeni i za prosečan procenat progresivno pokretljivih spermatozoida. Procenat steonosti dobijen non return metodom (60-90 dana), po starosti plotkinje za period 1999-2004.god. bio je najmanji kod krava 71.3%, a najveći kod junica 75.5%. Utvrđena je statistički značajna razlika u procentu steonosti dobijena non return metodom po starosti plotkinje (p<0.05).

Uticaj rase bika na kvalitet semena i rezultate steonosti dobijene non return metodom

Postoji statistički značajna razlika između bikova različitih rasa u broju skokova (p<0.05) kao i u broju upotrebljivih ejakulata. Najniži procenat upotrebljivih ejakulata je kod šarole rase 86.21%, a najveći je kod HF i RH rase 92.49% (p>0.05). Prosečno najveću količinu ejakulata po skoku (ml) dali su bikovi šarole rase 10.20 ml a najmanju HF i RH rase 5.53ml (p<0.05). Inače, najveću prosečnu koncentraciju spermatozoida (mlrd/ml) imali su bikovi monbeliar rase 1.56 mlrd/ml a najmanju šarole rase 1.41 mlrd/ml. (p<0.05). Najmanji prosečan procenat živih spermatozoida je kod bikova šarole rase 81.63% a najveći kod monbeliara 83.50%. Utvrđena razlika među bikovima u procentu živih spermatozoida nije statistički značajna (p>0.05). Najmanji procenat steonosti po non return metodi bio je kod bikova HF i RH rase 67.7% a najveći kod bikova simentalske rase 73.0%. Utvrđena je statistički značajna razlika (p<0.05) u procentu steonosti dobijena non return metodom u odnosu na rasu bika.

DISKUSIJA

Broj skokova, među bikovima postoji statistički značajna razlika u broju skokova (p<0.05) ali ne postoji korelacija između broja skokova i plodnosti bika (p>0.05). Slični rezultati su dobijeni i što se tiče prosečnog broja i procenta upotrebljivih ejakulata mesečno, odnosno postoji razlika među bikovima ali ne i statistička značajnost. Kada je u pitanju količina (ml) upotrebljivih ejakulata takođe postoji značajna razlika između bikova ali ne i korelacija sa plodnošću. Prva četiri bika (Eksit, Zumbul, Homer i Taras) sa najvećom prosečnom količinom ejakulata nisu imali i najveću koncepciju po non-return metodi (p>0.05). Broj spermatozoida,  u upotrebljivim ejakulatima varira od 1,24 do 2,12 mlrd/ml i ta razlika je statistički značajna (p<0.05). Prva tri bika sa najvećom prosečnom koncentracijom (Faktor 2,19, Despot 1,94 i Rubens 1,85 mlrd/ml) imali su i visok procenat koncepcije non-return metodom (78%, 68% i 70%). Procenat živih i progresivno pokretljivih spermatozoida su približno isti i takođe variraju kod različitih bikova, ali u uskim granicama od 79,8 do 82,99% za žive i 83,22 i 87,78% za progresivno pokretljive. Što se tiče korelacije sa rezultatima koncepcije izdvajaju se bikovi Zmaj, Faktor i Miraž sa visokim procentom živih i progresivno pokretljivih spermatozoida a imaju i visok procenat non-returna.
   
Iz dobijenih rezultata može se videti da većina parametara nije u korelaciji sa plodnošću bika na terenu. Tu se izdvajaju koncentracija i % živih i progresivno pokretljivih spermatozoida čije se visoke vrednosti donekle poklapaju sa dobrim rezultatima koncepcije pojedinih bikova (p<0.05). Izostanak veće korelacije ovih vrednosti može se objasniti strogom kontrolom kvaliteta semena u laboratoriji, odbacivanjem loših a obradom dobrih ejakulata koji zadovoljavaju postavljene standarde. Tako svaka doza semena koja odlazi na teren ima minimum 20 miliona spermatozoida i 60% živih i progresivno pokretljivih spermatozoida; dalje čuva se u odgovarajućim uslovima, a u stanicama i ambulantama iz kojih su i prikupljani podaci, sa semenom se rukuje na pravilan način. Može se reći da je svaka doza semena po kvalitetima parametara skoro približna a da se razlike odnose na genetski materijal koji svaki spermatozoid nosi sa sobom (individualne osobine bika).
Kako se vidi u dobijenim rezultatima ovog istraživanja, procenat pokretljivosti spermatozoida jeste u korelaciji sa plodnošću bika na terenu (p<0.05), što potvrđuju i Salisbury i sar. (1973.). Koncentracija spermatozoida koja je povezana sa procentom koncepcije, pokazuje da je raspon broja spermatozoida u dozi prilično širok i da spuštajući koncentraciju nije bilo smanjenja rezultata plodnosti (Foote i sar. 1997., Koops i sar. 1995.).
   
Klimatski faktori su se pokazali kao značajni i na njih treba obraćati pažnju prilikom procene parametara kvaliteta semena i tumačenja rezultata plodnosti dobijenih non-return metodom. Između broja skokova  i godišnjih doba postoji signifikantna razlika (p<0.05). Najmanji broj skokova je leti (prosečno 15,21) i to u avgustu (4,05) što je u korelaciji sa procentom koncepcije po non-returnu koja je najmanja u letnjim mesecima (70,01%). Slični su rezultati i što se tiče prosečnog broja i procenta upotrebljivih ejakulata koji se razlikuju po godišnjim dobima, tako da je najmanji broj i procenat u leto, što je u korelaciji sa procentom steonosti po non-return  metodi (p<0.05). Količina (ml) dobijenih upotrebljivih ejakulata i godišnja doba su u pozitivnoj korelaciji (p<0.05). Prosečno u jesen dobijeno je 6,55 ml što se slaže sa rezultatima steonosti po non-return metodi koji su takođe najbolji u jesenjim mesecima (74,40%). Broj spermatozoida u upotrebljivim ejakulatima se razlikuje po mesecima i godišnjim dobima. Najmanja koncentracija je zabeležena tokom letnjih meseci i to u junu mesecu (1,35 mlrd/ml). Taj podatak se poklapa sa najmanjim procentom koncepcije po non-return metodi takođe leti. Procenat živih i progresivno pokretljivih spermatozoida čije su vrednosti približne, najmanje su leti i to u avgustu mesecu (81,73 i 81,92%). To se takođe poklapa sa rezultatima koncepcije koja je po non-return metodi najmanja u letnjim mesecima. Kada se tumače rezultati ovog istraživanja treba imati u vidu da se u julu i avgustu pravi pauza u uzimanju semena zbog visokih temperatura pa lošiji rezultate koji se odnose na broj skokova treba uzeti sa rezervom.
U stranoj literaturi efekat godišnjeg doba se takođe navodi u nekoliko radova. Rezultati koji su dobijeni u sličnim klimatskim uslovima kao što ih ima naša zemlja potvrđuju rezultate ovog rada da je tokom letnjih meseci uočljiv pad kvaliteta semena. (Rhynes i Ewing 1973. Tucker i Oxender 1980.) su takođe analizirali sezonske efekte na plodnost mužjaka. Dobili su rezultate koji su pokazali da je u hladnijim klimatskim uslovima plodnost niža zimi i to kod bikova starijih od 6 godina. Non return vrednosti su bile najmanje za seme uzimano od bikova tokom avgusta i septembra, a oštećenja spermatozoida koji su prošli zamrzavanje bilo je brže leti nego kod semena koje je uzimano tokom kasne jeseni i proleća.

U istraživanju sprovedenom u ovom radu, najbolji rezultati plodnosti non-return metodom su dobijeni u jesenjim mesecima 74,4%, potom zimi 72,7%, u proleće 72,4% i u leto 70,1% .
Rezultati drugih autora u saglasnosti su sa rezultatima dobijenim u ovom radu. (Al-Katanani i sar. 1999., Rao i sar. 1992., Guaita i sar. 1996., Ravagnolo i Misztal 2002., Taylor i sar. 1985., Gwazdauskas i sar., 1985.). Autori koji su dobili bolje rezultate plodnosti po non return metodi u letnjim mesecima, objašnjavaju to klimatskim uslovima iz kojih dolaze ti podaci, u pitanju su zemlje severne Evrope sa letima gde dnevne temperature retko prelaze 25-28°C (Zakari i sar. 1981., Stalhammar-a i sar. 1994., Reurink i sar. 1990., Hasenpusch 2006.).
Rezultati ovog istraživanja ukazuju na to da starost priplodnjaka nema neki značajniji uticaj na fertilitet (p>0.05).   

Istraživanja u ovom radu,  o procentu steonosti dobijeni non-return metodom, u odnosu na starost plotkinje pokazala su statistički značajne razlike. Tako je najmanji procenat steonosti po non return metodi bio kod krava 71,3%, a najveći kod junica 75,5%, što je razlika od 4,2% (p<0.05). Ovi rezultati se poklapaju i sa rezultatima brojnih drugih autora (Rycroft i sar. 1992., Reurink i sar. 1990., Pasman i sar. 2006., Schaeffer 1993. i Weigel i Rekaya 2000.).   

Što se tiče uticaja rase bika na kvalitet semena i rezultate steonosti dobijene non return metodom, broj skokova i broj upotrebljivih ejakulata mesečno u odnosu na rasu bika najveći su kod simentalca a najmanji kod HF i RH. To je u korelaciji sa rezultatima steonosti po non-return metodi, gde je najbolji rezultat imao simentalac (p<0.05). Postoji signifikantna razlika među rasama bikova u količini (ml) ejakulata. Najmanju količinu su dali bikovi HF i RH rase (prosečno 5,53ml) a najveću simentalske rase (6,49ml). Rezultati ovog parametra kvaliteta semena u korelaciji su sa se rezultatima koncepcije (p<0.05). Koncentracija spermatozoida je statistički značajna među rasama bikova (p<0.05). Ova razlika nije u korelaciji sa fertilitetom jer su najmanju prosečnu koncentraciju imali simentalac (1,42 mlrd/ml) i šarole (1,41 mlrd/ml) (p>0.05). Slično je sa rezultatima prosečnog procenta živih i progresivno pokretljivih spermatozoida koji se ne poklapaju sa procentom koncepcije. Razlika u ovom parametru kvaliteta semena među rasama postoji ali nije statistički značajna (p>0.05). Procenat steonosti dobijen obračunom non-return metodom pokazuje da postoji signifikantna razlika među rasama (najplodniji je simentalac sa 73% a najslabiji crni i crveni holštajn sa 67,7%) (p<0.05). Uticaj ovog efekta na procenat steonosti po non-return metodi u literaturi je obrađivan u relativno malom broju radova, u kojima autori takođe potvrđuju signifikantnu razliku u plodnosti bikova u odnosu na rasu (Hasenpusch 2006., Rao i sar. 1992.).

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata dobijenih u ovom radu, mogu se izvesti sledeći zaključci:
1.  U ogledu na 30 bikova, plodnost izračunata non return metodom je različita i kreće se od 46,15% za bika Vulkan do 82,61% za bika Saša (p<0.05).
2. Kod bikova gajenih za eksploataciju semena za duboko zamrzavanje, vrednost parametara kvaliteta ejakulata je dosta različit i kreće se u okviru granica statističke značajnosti.
3. Utvrđen je uticaj godišnjeg doba na vrednosti parametara kvaliteta semena i rezultata koncepcije dobijene non return metodom (p<0.05). Najslabiji kvalitet semena se dobija u letnjim mesecima što se poklapa sa rezultatima koncepcije koji su takođe najlošiji u ovom godišnjem dobu.
4.  Nije utvrđen značajan uticaj starosti bika na plodnost odnosno na rezultate koncepcije non return metodom.
5. Dobijeni rezultati ukazuju na značajan uticaj starosti plotkinje na koncepciju. Utvrđeno je da procenat steonosti po non return metodi kod krava iznosi 71,3% a kod junica 75,5%.
6. Rasa bika ima značajnog uticaja na vrednosti parametara kvaliteta semena, libido i broj dobijenih upotrebljivih ejakulata, kao i na rezultate koncepcije po non return metodi. Najbolju plodnost imali su bikovi simentalske rase 73,0%, šarole 69,3%, monbeliar 68,1% i HF i RH 67,7%.

LITERATURA

1.    Al-Katanani Y.M., Webb D.W. and Hansen P.J. (1999): Factors affecting seasonal variation in 90-day nonreturn rate to first service in lactating holstein cows in a hot climate. J.Dairy Sci.82:2611-2616.
2.    Foote R.H. and Karroth M.T. (1997): Sperm numbers inseminated in dairy cattle and non-return rates revisited. J.Dairy Sci. 80:3072-3076
3.    Guaita N., Pizzi F., Pagnacco G. (1996): Non-return rates variability in dairy bulls. Book of Abstracts No.2., EAAP-47th Annual Meeting, Lillehammer.p.165.
4.    Gwazdauskas F.C. (1985): Effects of Climate on Reproduction in Cattle. J.Dairy Sci 68:1568-1578.
5.    Hasenpusch E. (2006): Regionale Entwicklung von Non Return und Besamungsindex. Cong.Univ.Berlin.p.1-10.
6.    Koops W.J., Grossman M., and Den Daas J.H.G. (1995): A Model for Reproductive Efficiency of Dairy Bulls. J.Dairy Sci.78:921-928
7.    Narasimha Rao A.V., Sankar N.M. and Narayana M.Y. (1992): Effects of Breed Type and Season on Conception Rates in Cows. World Review of Anim.Reprod. 27, 24-25
8.    Pasman E., Jaitner J., Reinhardt F. And Rensing S.(2006): Development of new Evaluation for Sire and Cow Fertility. Vereinigte Informationssysteme Tierhaltung w.V.(VIT).
9.    Ravagnolo O. and Misztal I. (2002): Effect of Heat Stress On Nonreturn Rate in Holstein Cows: Genetic Analyses. J.Dairy Sci. 85:3092-3100
10.    Reurink A., Den Dass J.H.G. and Wilmink J.B.M. (1990): Effects of AI sires and technicians on non-return rates in the Netherlands. Livestock Production Science 26:107-118
11.    Rhynes W.E. and Ewing L.L. (1973): Testicular endocrine function in Hereford bulls exposed to high ambient temperatures. Endocrinology 92:509.
12.    Rodriguez-Martinez H. (1998):  Optimization of Sperm Quality in AI bulls. Reprod. Dom. Anim. 33, p 235
13.    Rycroft H and Bean B. (1992): Factors influencing non-return data. Proceedings of the 14th Technical Conference on Artificial Insemimation and Reproduction, National Association of Animal Breeders. pp.43-46
14.    Salisbury G.W., VanDemark N.L. and Lodge. J.R. (1973): Physiology of Reproduction and Artificial Insemination of Cattle. Second edition, Chapter 14: Semen evaluation, 415- 419
15.    Schaeffer L.R. (1993): Evaluation of bull for non-return rates within artificial insemination organisations. Journal of Dairy Science 76:837-842
16.    Stalhammer E., Janson L. and Philipsson J. (1994): Genetic studies on fertility in AI bulls. II. Environmental and genetic effects on non-return rates of young bulls. Anim.Reprod.Sci. 34:193-207
17.    Taylor J.F., Everett R.W. and Bean B. (1985): Systematic Environmental, Direct, and Service Sire Effects on Conception Rate in Artificially Inseminated Holstein Cows. J. Dairy Sci. 68:3004-3022
18.    Tucker H.A. and Oxender W.D. (1980): Seasonal aspects of reproduction, growth and hormones in cattle and horses. Prog.Reprod.Biol.5:155.
19.    Weigel K.A. and Rekaya R. (2000): Genetic Parameters for Reproductive Traits of Holstein Cattle in California and Minesota. J.Dairy Sci 83: 1072-1080
20.    Zakari A.Y., Molokwu E.C.I. and Osori D.I.K. (1981): Effect of season on the oestrus cycle of cows (bos indicus) indigenous to northern Nigeria. The Veterinary Record, 213-215
 


 

 

« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top