Stručni tekstovi

Uticaj veličine testisa bika na proizvodnju sperme u centrima za veštačko osemenjavanje

Stručni tekstovi >>

Izbor bikova za veštačko osemenjavanje počinje od teladi koja su dobijena od visokovrednih roditelja, bikovskih očeva i bikovskih majki. Dobijena telad posle laboratorijskih ispitivanja, preuzimaju se u centar za v.o. i nakon boravka u karantinu prelaze u testnu stanicu. Sa navršenih dvanaest meseci vrše se merenja eksterijera grla. Jedna od mera koja se evidentira je i obim testisa. Na osnovu veličine testisa moguće je dobiti prognozu eventualne proizvodnje sperme. Za utvrđivanje veličine testisa (testikularna biometrija), koriste se trake ili lenjiri.
    Cilj ovog rada je bio da se utvrdi da li postoji uticaj veličine testisa na proizvodnju sperme kod mladih bikova koji se koriste za v.o. U tu svrhu korišćeni su podaci o obimu testisa kod jednogodišnjih bikova koji tek počinju sa proizvodnjom sperme i upoređivani su sa određenim parametrima kvaliteta semena i to volumenom ejakulata, koncentracijom i procentom živih i progresivno pokretljivih spermatozoida.
    U analizu su bili uključeni svi mladi bikovi koji su u periodu od 2010. do 2012.godine počinjali sa proizvodnjom semena, i to preko 30 bikova različitih rasa (simentalska, holštajn frizijska, montafonska). Kod njih su nakon merenja obima testisa praćeni parametri kvaliteta sperme tokom narednih godinu dana korišćenja.

Ključne reči: obim testisa, testikularna biometrija, parametri kvaliteta semena

Summary
 

Selection of bulls for artificial insemination begins from the calves obtained from the high value parents, bull sires and bull dams. The resulting calves after laboratory tests are taken at the center and after a stay in quarantine they go to the test station. From the age of twelve months are measured exterior traits. One of the measures that can record are the testicular size. Based on the size of the testicles we can get the possible prediction of sperm production. To determine the size of the testicles (testicular biometry), using the tape or ruler.
    The objective of this study was to determine whether there is an impact of the testicular size on sperm production in young bulls used in artificial insemination. For this purpose, the data of testicular size in yearling bulls who are just starting with the production of sperm, and were compared with a certain parameters of semen quality like volume of ejaculate, concentration and the percentage of live and progressively motile sperm.
    The analysis included all young bulls in the period since 2010 to 2012 year began producing semen, and over 30 bulls of different breeds (Simmental, Holstein Friesian, Montafon). Those bulls after measuring the testicular size, sperm quality parameters monitored during the next year of use.

Key words: testicular size, testicular biometry, parameters of semen quality.   

Uvod

Jedan od preduslova za unapređenje stočarske proizvodnje u našoj zemlji je odabir plodnih i genetski kvalitetnih priplodnjaka. Priplodni bikovi, čija se sperma koristi za veštačko osemenjavanje, biraju se prvenstveno na osnovu odgajivačkih ciljeva koji se žele postići, odnosno genetskog potencijala određenog priplodnjaka.
Uzrast kada počinju da funkcionišu reproduktivne funkcije kod životinja obično se definiše kao pubertet. To odgovara promenama u nivou  hormona i sposobnosti da seksualno funkcionišu kako bi se reprodukovali. Preciznije, pubertet se može definisati kod bikova i kao uzrast u kojem životinja je prvi put sposobna da proizvede ejakulat koji sadrži 50 miliona spermatozoida sa minimalno 10 % pokretljivih. Uzrast i težina kada se pubertet javlja zavisi od rase i stepena ishrane u toku razvoja. Istraživanja sa različitim rasama su pokazala da je praktični pokazatelj prisutnog puberteta kada je obim testisa između 27 i 29 cm (Lunstra i sar. 1978.). Međutim, činjenica da je bik dostigao pubertet i proizvodi spermu ne znači nužno i da je ona visoko fertilna.  Rast testisa se ubrzava u pubertetu (6-13 meseci starosti) a sam obim testisa se povećava sve do starosti od pet-šest godina.
Ishrana sa izuzetno niskim energetskim sadržajem može odložiti pubertet i potencijalno proizvodnju sperme. Sem toga, bikovi koji su bili izgladnjivani u mladosti nikada se ne mogu adekvatno razviti u poređenju sa bikovima koji su adekvatno hranjeni (Van Demark i sar. 1964). Takođe i naslage masnog tkiva u skrotumu mogu ugroziti pravilnu termoregulaciju.
Kako se povećava obim testisa, tako se povećava dnevna proizvodnja sperme visokog kvaliteta. Takođe postoji pozitivna genetska korelacija između obima testisa bikovskog oca i obima testisa njegovog sina, što ukazuje na to da bikovi sa većim obimom testisa isto daju sinove sa većim obimom testisa. Što se tiče nivoa steonosti njegovih kćerki, postoji pozitivna korelacija, dok za starost ulaska junica u pubertet postoji negativna korelacija. To znači da kćerke bikova sa većim obimom testisa bi trebalo da uđu u pubertet kao mlađe.
 

Tabela 1. Minimalni kriterijumi za veličinu testisa

Busch 1993.

Obim testisa kod bikova do jedne godine starosti treba biti veći od 30 cm, a kod starijih bikova veći od 36 cm. Razvoj testisa kod bika je visoko nasledna osobina (heritabilitet je oko 70%). U tabeli 1 dati su neki od kriterijuma za veličinu testisa bika.

Testisi imaju dve funkcije: proizvodnju spermatozoida i proizvodnju hormona, testosterona. Testisi su postavljeni izvan tela u skrotumu. Ovo je od suštinskog značaja za normalno funkcionisanje na temperaturi nižoj za nekoliko stepeni u odnosu na normalnu telesnu temperaturu.
Skrotum je važan radi regulisanja temperature testisa. To se radi pomoću temperaturno osetljivog sloja mišića koji se nalazi u zidu skrotuma. Ovaj mišić se opušta kada je toplo i kontrahuje kada je hladno. Gubitkom pokretljivosti dolazi do hipertermije u unutrašnjosti skrotuma i testisa, što za posledicu ima smanjenje kvaliteta ejakulata.
Postoje tri osnovna oblika skrotuma kod bikova. Prvi je normalni ili skrotum u obliku boce, zatim sa ravnim ivicama i klinast skrotum. Bikovi koji imaju normalni skrotum imaju i najbolji razvoj i najbolju kontrolu temperature testisa.

Pregled bika neophodno je obaviti, da se potvrdi, odnosno, da se na vreme dijagnostikuje eventualna neplodnost. Posle završenog opšteg kliničkog, prelazi se na androloški pregled. Posle pregleda spoljašnjih polnih organa pažljivo se palpiraju testisi, epididimisi, koža skrotuma, pokretljivost testisa u skrotumu i funikulus spermaticus.

Pregledom skrotuma i testisa ocenjujemo odgovara li veličina uzrastu bika, simetričnost leve i desne strane skrotuma i eventualno prisustvo patoloških promena na skrotumu (ekcemi, rane, povrede, ektoparaziti). Veličina skrotuma i testisa mora odgovarati starosti i rasi priplodnjaka, a leva i desna strana trebaju biti približno simetrične, bez patoloških promena. Nakon što bika fiksiramo, između zadnjih nogu palpiramo sa obe ruke ruke njegove polne organe. Prilikom palpacije skrotuma pažnju treba obratiti na temperiranost, bolnost, veličinu, konzistenciju i pokretljivost te glatkoću testisa i epididimisa. Oni se lako palpiraju kroz zid skrotuma i pokretljivi su u skrotumu, glatke i ravne površine te elastične konzistencije. Na patološko stanje upućuju nas testasta konzistencija kože skrotuma, fluktuacija u njegovoj šupljini, nepokretljivost testisa, nalaz čvorića, zadebljanja, otvdnuća, promena konzistencije te vidno smanjenje ili povećanje jednog ili oba testisa. Skrotum i testisi fiziološki trebaju biti bezbolni i temperature približne ostalim delovima kože. Temperiranost određujemo tako da poleđinu dlana prislonimo na skrotum. Naročito je važno da testisi budu pokretljivi, jer je u protivnom onemogućena njihova termoregulacija koja se sprovodi približavanjem ili udaljavanjem od tela.
Česti slučajevi slabe plodnosti kod bikova su abnormalni testisi. Testisi trebaju da su simetrični, približno iste veličine i slobodno pokretni u skrotumu. Mala veličina ili degeneracija često pogađaju jedan testis i predstavljaju problem (Blezinger S.B., 2002.) .
Merenje obima testisa je indirektno procenjivanje mase tkiva testisa. Za utvrđivanje veličine testisa (testikularna biometrija) koriste se trake ili lenjiri.
Obim testisa se lako meri metalnom pantljikom na samopovlačenje. Bik se prvo fiksira rudom i alkom, stane se iza bika, jednom rukom se uhvati za vrat skrotuma i uz blagi pritisak povuče nadole. Palac i ostali prsti se postave na skrotum (Rupesh J.i sar. 2008.)
 

Slika 1. Merenje obima testisa bika

Kad je hladno vreme testisi kod bikova se povlače, otežavajući njihovo merenje. Mora se paziti da su testisi pozicionirani na dnu skrotuma, a nabore na skrotumu treba eliminisati što je više moguće. Dok se jednom rukom testisi drže u poziciji, omča pantljike se stavi drugom rukom. Staviti traku pažljivo oko najšireg obima skrotuma. Treba izbeći stavljanje palca između testisa, jer će to povećati obim. Glavni faktori koji određuju veličinu testisa su starost bika, rasa i nivo uhranjenosti. U praksi, starost, je najznačajnija. Razlike među rasama su relativno male. Nutritivni stres može prouzrokovati zastoj u razvoju testisa kod mladih bikova, posebno ako se javi između 9-15 meseca kada je razvoj testisa u kritičnoj fazi.
Od bikova bilo kojeg uzrasta sa obimom testisa od 340 mm i više, može se očekivati da imaju zadovoljavajuću proizvodnju sperme. Međutim, kod bikova preko 15 meseci starosti sa obimom testisa manjim od 300 mm proizvodnja sperme će biti značajno manja.

Materijal i metode

U analizu su bili uključeni svi mladi bikovi koji su u periodu od 2010. do 2012.godine počinjali sa proizvodnjom semena, i to preko 30 bikova različitih rasa (simentalska, holštajn frizijska, montafonska). Kod njih su nakon merenja obima testisa praćeni parametri kvaliteta sperme tokom narednih godinu dana korišćenja.
Cilj ovog rada je bio da se utvrdi da li postoji uticaj veličine testisa na proizvodnju sperme kod mladih bikova koji se koriste za v.o. U tu svrhu korišćeni su podaci o obimu testisa kod jednogodišnjih bikova koji tek počinju sa proizvodnjom sperme i upoređivani su sa određenim parametrima kvaliteta semena i to volumenom ejakulata, koncentracijom i procentom živih i progresivno pokretljivih spermatozoida.
 

Rezultati i diskusija

Obrađeni podaci su prezentovani u tabeli 2 i grafikonima 1,2 i 3.

Tabela 2. Parametri kvaliteta sperme u poređenju sa obimom testisa


Analizirano je ukupno 36 bikova različitih rasa. Obim testisa se kretao od manje od 30 cm do preko 40 cm (tabela 2). Podaci o bikovima su podeljeni po grupama u skladu sa obimom testisa, a zatim upoređivani sa osnovnim parametrima kvaliteta sperme (volumen, broj spermatozoida – koncentracija i % živih i progresivno pokretljivih spermatozoida, kao i % odbačenih ejakulata). Parametri kvaliteta sperme su predstavljeni kao prosečne vrednosti valjanih ejakulata, dobijenih tokom 12 meseci korišćenja tih bikova. Velika većina bikova je imala obim testisa veći od minimuma potrebnog da bi ušli u proizvodnju sperme.

Kao što je predstavljeno u grafikonu 1, vidi se da je sa porastom obima testisa rasla i prosečna količina ejakulata i to od 3,7 ml za grupu bikova sa obimom testisa ispod 30 cm, do 6,7 ml za bikove koji su imali obim testisa preko 40 cm. Kada se radi o broju spermatozoida, dobijeni rezultati pokazuju da je trend da sa porastom obima testisa raste i koncentracija spermatozoida (grafikon 2). Vrednosti rastu do obima testisa od 36 cm, da bi posle toga i dalje bile visoke ali sa oscilacijama. 

U grafikonu 3 vidi se odnos obima testisa i % živih i progresivno pokretljivih spermatozoida. Što se tiče ovog parametra kvaliteta sperme i njegova linija trenda pokazuje porast kako raste i obim testisa kod bikova uzetih u analizu. Procenat odbačenih ejakulata se kreće od 72% kod bikova sa obimom testisa manjim od 30 cm do ispod 10% kod bikova sa obimom testisa većim od 35 cm. Veliki procenat odbačenih ejakulata kao i oscilacije u ovoj vrednosti su razumljivi s obzirom da su u pitanju mladi jednogodišnji bikovi koji su tek počinjali sa proizvodnjom sperme.
 

Grafikon 1. Obim testisa bikova u poređenju sa volumenom ejakulata



Grafikon 2. Obim testisa bikova u poređenju sa koncentracijom spermatozoida

Grafikon 3. Obim testisa bikova u poređenju sa % živih i prog.pokretljivih spermatozoida


 

U stranoj literaturi većina tekstova se bavi pronalaženjem što jednostavnijeg načina predviđanja buduće proizvodnje sperme kod genetski visoko vrednih priplodnih bikova. Merenje obima testisa je svakako najjednostavniji i najbrži način da se napravi selekcija među bikovima koji ulaze u proizvodnju u centrima za veštačko osemenjavanje.

Bikovi sa malim testisima nemaju samo malu proizvodnju sperme, već je to i često udruženo sa drugim problemima koji ih čine subfertilnim ili neplodnim. Neplodnost udružena sa malim testisima je često posledica nerazvijenosti ili nedovoljne razvijenosti ovih organa ili je posledica degeneracije testisa. Poneki bikovi sa obimom testisa od 29 cm i manje nemaju proizvodnju sperme uopšte (Mathur A. i sar. 2008). Neki bikovi sa obimom testisa manjim od proseka mogu biti fertilni u početku (godinu-dve) a onda da postanu manje plodni ili potpuno sterilni jer im tubuli u testisima degenerišu ranije i mnogo brže nego kod normalnih bikova. (Barth A.D., i Ominski K.H., 2000.)

Pregledi sperme obavljaju se kod životinja starosti od 10 do 13 meseci, pri čemu se obraća pažnja na oscilacije u volumenu i kvalitetu ejakulata. Bikovi koji treba da se uvode u centre za v.o. radi proizvodnje sperme treba da imaju najmanje 5 ejakulata od kojih 2/3 valjanih.

Zaključak

Veličina testisa je odličan pokazatelj plodnosti bika i postoji značajna korelacija između obima testisa i parametara kvaliteta sperme (volumena ejakulata, koncentracije spermatozoida, % živih i progresivno pokretljivih spermatozoida). Postoji takođe potreba da se značajnije ispita genetska povezanost između obima testisa kod bika i plodnosti njihovih kćerki.

 

Literatura:
 

  • 1. Barth A.D., and Ominski K.H., 2000, The relationship between scrotal circumference at weaning and at one year af age in beef bulls, Can.Vet.J.vol.41, 541-546.
  • 2. Blezinger S.B., 2002, Age at puberty and scrotal circumference are important factors in bull selection, Cattle today.
  • 3. Cergolj M, Samardžija M., 2006, Veterinarska andrologija, 165-170.
  • 4. Coe PH, Gibson CD., 1993, Adjusted 200-day scrotal size as a predictor of 365-day scrotal circumference. Theriogenology 40: 1065-1072.
  • 5. Kroker G., 2011, Soundness of Testicles in Beef Bulls, Journal of Depart. of Env. and Primary Industries, Victoria, Australia, 25-30.
  • 6. Mathur A.K., Mandal D.K., Kumar M., Tyagi S., 2006, Biometry of testes in frieswal bulls, The Ind.Journal of Anim.Sci, 76.
  • 7. Perry G and Patterson D., 2011, Determining Reproductive Fertility in Herd Bulls, Beef breeding 1-4.
  • 8. Pratt SL, Spitzer JC, Webster HW, Hupp HD, Bridges WC Jr., 1991, Comparison of methods for predicting scrotal circumference to growth traits in beef bulls. J Anim Sci, 69:271 1-2720.
  • 9. Rupesh J., Mohantyad T.K., Pankay P.K., 2008, Study of relationship of age, testicular biometry and semen characteristics in bulls of sahiwal and friesian crosses, J.Dairyng, Foods and H.S., 27 (3/4), 175-180.
  • 10. Vuković D., Perković S., 2012, Veštačko osemenjavanje, plodnost i neplodnost goveda, 19-25.
     
« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top