Stručni tekstovi

Vitamin e i selen u reprodukciji

Stručni tekstovi >>

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE
UNIVERZITETA U BEOGRADU

SPECIJALISTIČKA NASTAVA IZ PREDMETA ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA NA SPECIJALISTIČKOJ NASTAVI IZ PORODILJSTVA, STERILITETA I V.O. DOMAĆIH ŽIVOTINJA


SEMINARSKI  RAD:

TEMA:

VITAMIN E I SELEN U REPRODUKCIJI


Ime i prezime poslediplomca:        dipl.vet.Igor Prka

Broj indeksa:    6/23

Radna organizacija:    Stočarsko-veterinarski centar “Krnjača”, Beograd

januar 2007.god.


VITAMIN E


Vitamini su organske materije, koje su neophodne u metabolizmu životinja. Oni su potrebni u malim količinama i životinja ih dobija:

  • a) isključivo hranom (A, E),
  • b) hranom i posredstvom mikroflore sistema za varenje, koja sintetiše neke vitamine (B, K) i
  • c) hranom, kao i sopstvenom i helio sintezom (C, D).

Oni spadaju u oligosastojke hrane, jer samo neki dostižu količinu od 0,05 grama na jedan kg hrane (sa izuzetkom holina).
Njihov značaj za ishranu je veliki, jer nedostatak dovodi do smanjenja proizvodnje i do specifičnih bolesti ishrane - avitaminoza. Distribucija vitamina u pojedinim hranivima vrlo je nejednaka, ali sadržaj u istom hranivu može znatno da varira, kao na primer u senu. Zato su deficiti vitamina u praksi ishrane domaćih životinja mogući i česti. Pogotovo je to slučaj u savremenim uslovima intenziviranja stočarske proizvodnje, kada su i potrebe u vitaminima povećane i kada se u ishrani uvode hraniva, koja su u toku svoje prerade pretrpela gubitak vitamina (obrano mleko, riblje brašno). Izrazite avitaminoze ipak su dosta retke, dok su hipovitaminoze mnogo češće.
Potrebe u vitaminima iskazuju se u internacionalnim jedinicama (ij) ili u mikrogramima (µg) i miligramima (mg) na kg hrane ili na kg telesne mase.

Vitamin E, antisterilitetni vitamin, tokoferol -  je prvi put izolovan 1936.godine iz ulja od pšeničnih klica i dato mu je ime tocoferol što znači da se odnosi na rađanje, (reč tokoferol potiče od grčke reči tokos -rođenje deteta i pherein- roditi.) jer su Evans i Bishop (1921.god) vitaminom E nazvali faktor koji je sprečavao poremećaj reprodukcije pacova hranjenih veštačkim obrocima. Kao i kod vitamina D, postoji više tokoferola sa vitaminskim dejstvom, od koji je biološki najaktivniji α- tokoferol.

Slika 1.

 

Tokoferoli se sastoje od supstituisanog hidrohinovog prstena i fitolovog lanca (Silka 1), β i γ tokoferol su izomeri α -tokoferola i sadrže jednu metil grupu manje u aromatičnom prstenu.

Slika 2

Čist vitamin E je žućkasto ulje (slika 2), stabilno prema dejstvu kiselina, baza i viših temperatura, a jako osetljivo na ultraljubičaste zrake i oksidaciona sredstva koja ga razaraju. Zbog toga užegla mast ne sadrži vitamin E. Nerastvorljiv je u vodi, a rastvara se u mastima i rastvaračima masti.

Izvori vitamina E

Tokoferoli su u prirodi široko rasprostranjeni. Animalni proizvodi sadrže pretežno α-tokoferol a u zrnevlju, odnosno klicama žitarica jednu polovinu čini α oblik a drugu ostali oblici tokoferola. Biljna ulja su bogati izvori vitamina E, a naročito ulje koje se dobija iz pšeničnih klica. Ima ga u znatnim količinama u svim žitaricama, u žumancetu jajeta, u lucerki i većini drugih zelenih biljaka (slika 3) a sadrži ga i dobro pripremljeno seno. Mleko i mlečni proizvodi su slabi izvori vitamina E.


Slika 3


U toku sušenja i dugog skladištenja sena može biti razorena znatna količina vitamina E, za 4 meseca može sadržaj  tokoferola u senu pasti od 20 mg% na 1-2 mg%, dok gubici u silaži iznose samo oko 10%.
Životinjski organizam je u stanju da stvori značajne rezerve vitamina E u hipofizi i kori nadbubrežne žlezde, gde ova supstanca izgleda igra izvesnu ulogu u sintezi hormona.
 

Tabela 1. Sadržaj α- tokoferola u nekim proizvodima (mg% prema Kolbu)

Kukuruzno znevlje i kupus 8-10
kukuruzno i sojino ulje 120-250
ulje iz pšeničnih klica 300-450
maslac, maslinovo ulje 2-3
biljna hraniva, lišće 10-40
jaja 3,0
meso 0,6

 

Vitamina E ima u lisnatoj (30-80 mg/kg) i zrnastoj hrani a naročito mnogo ga ima u pšeničnim klicama (više od 2.000 mg/kg). Mleko i hrana animalnog porekla nisu bogati ovim vitaminom. Vitamin E se dozira u internacionalnim jedinicama. Jedna intrnacionalna jedinica jednaka je 1,1 mg DL-alfa -tokoferola ili 1,0 mg sintetskog DL-alfa-tokoferilacetata.

Potrebe u vitaminu E iznose 20 mg/kg hrane za telad i svinje, 10-20 mg/kg za piliće i 40 mg/kg za nosilje.

Zahvaljujući rezervama vitamina E u organizmu znaci hipovitaminoze E javljaju se tek posle višemesečne oskudice ovog vitamina u hrani.

Sadržaj vitamina E je varijabilan u zavisnosti od sadržaja u hrani. Kravlje mleko sadrži obično na jedan gram masti 20-30 mg vitamina E. Povećanje sadržaja ovog vitamina u mleku doprinosi njegovoj otpornosti prema kvarenju, s obzirom na antioksidativnu sposobnost vitamina E.

Potrebe u mineralnim materijama i vitaminima za održavanje života goveda na 100 kg telesne mase je za vitamin E= 10-30mg.

Potrebe u vitaminu E kod krava još uvek nisu dovoljno poznate. Međutim, zapaženo je da povećane količine ovog vitamina u obroku, povećavaju njegovo izlučivanje mlekom, što povoljno utiče na sprečavanje pojave mišićne distrofije teladi. Količina vitamina E u mleku kreće se od 0,5 do 1 mg u litri. Glavni izvor vitamina E jeste zelena hrana, silaža, kvalitetno seno kao i zrnevlje žita. Treba imati na umu da veliki broj materija deluje na njegovo iskorišćavanje (nezasićene masne kiseline, sačma bundevinog semena, neke vrste graška, različita hemijska sredstva koja se koriste u zaštiti bilja). Smatra se da su potrebe oko 200 mg dnevno po grlu.



Fiziologija vitamina E

Resorpcija vitamina E odigrava se u tankom crevu, tesno je povezana sa resorpcijom ostalih lipida, što znači da je i za nju neophodno prisustvo žučnih kiselina. Samo deo uzetog vitamina resorbuje se u digestivnom traktu i to utoliko manji ukoliko je sadržaj tokoferola u obroku veći. Najbrže se resorbuje alfa tokoferol. Pri ishrani životinja zelenom hranom nekad se i 80-90% unetih tokoferola izluči fecesom neizmenjeno. Nivo vitamina E u krvi je kod goveda oko 0,4mg%, kod svinja 0,1mg% a kod psa 0,6 mg%, ova koncentracija je praktično nezavisna od mogućih variranja sadržaja vitamina u obroku s obzirom na njegove normalno značajne rezerve u organizmu.

Metabolička funkcija vitamina E u tesnoj vezi sa antioksidacionim dejstvom koje tokoferoli ispoljavaju in vitro i in vivo. Tokoferol se lako oksidiše u tokohinon koji sprečava da nezasićene masne kiseline obrazuju perokside ili već stvorene peroksidne grupe blokira. Prema tome, vitamin E u organizmu predstavlja biološki antioksidans koji sprečava oštećenja lipidnih membrana. Mikroelement Selen može u velikoj meri da zameni vitamin E u njegovoj fiziološkoj ulozi u organizmu.

 

Avitaminoza E

Čista E-avitaminoza izazvana je u laboratorijskim uslovima u miševa, pacova i pilića. Kod mužjaka pacova dolazi do degenerativnih promena i atrofije semenih kanalića, koje imaju za posledicu trajni sterilitet. Kod ženki pacova poremećaji se javljaju tokom bremenitosti u vidu usporenog razvoja materice, degenerativnih promena u posteljici i uginuća plodova koji bivaju resorbovani ili pobačeni .

Avitaminoza E može nastati usled nedovoljnog unošenja ovog vitamina sa hranom ili poremećaja njegove resorpcije u digestivnom traktu usled nedostatka žučnih kiselina.

Vitamin E  se još naziva antisterilitetni jer kod eksperimentalnih životinja kod kojih je E avitaminoza najviše izučavana izaziva sterilitet. Kod gravidnih ženki nedostatak vitamina E izaziva uginuće plodova, njihovu apsorpciju ili abortus. Kod mužjaka se javljaju degenerativne promene u ćelijama germinalnog epitela semenika. Ove promene su ireperibilne.

Kod krmača nedostatak vitamina E izaziva smanjenje broja oplođenih jajnih ćelija, a usled degenerativnih promena u placenti dolazi do uginuća plodova, njihove apsorpcije ili abortusa.



SELEN



Osim organskih hranjivih materija u ishrani goveda i drugih životinja neophodni su i minerali, hemijski elementi Ca, P, K, Na, S, Cl, Mg, Fe, Zn, Cu, Mn, Co, J, Mo, Se i F. Prvih sedam elemenata zastupljeni su u telu životinja u relativno velikim količinama- makroelementi, dok ostalih devet od Fe do F su neophodni u vrlo maloj količini i nazivaju se mikro- ili oligoelementima. Pomenuti hemijski elementi su važni za organizam bilo što učestvuju u građenju tkiva i tkivnih sokova, enzima i hormona ili kao katalizatori učestvuju u mnogim metaboličkim procesima. Ukoliko jedan ili više od ovih elemenata nedostaje  ili je u višku nastaju poremećaji zdravstvenog stanja, oboljenja, sterilitet i smanjenje proizvodnje. Visoka proizvodnja mleka i mesa povećava osetljivost životinje na deficit minerala i dejstvo nepovoljnih spoljašnjih činilaca.

Životinje se obezbeđuju mineralnim materijama skoro isključivo hranom, dok vodom životinje dobijaju daleko manje količine.

Tabela 2. Orijentacioni procentualni sadržaj mineralnih elemenata u telu životinja


Prema ovoj tabeli, u telu odraslog govečeta od 500 kg ima oko 6,5 kg Ca, 3,5 kg P, 0,8 kg Na, 0,2 kg Mg itd.

Za životinje su esencijalni uglavnom elementi sa relativno malom atomskom masom. Ova pojava verovatno bazira na većoj rastvorljivosti njihovih soli i rasprostranjenosti u prirodi.

Selen
(na grčkom σελήνη selene što znači Mesec), otkriven je 1817 od strane Jöns Jakob Berzeliusa koji je otkrio element povezan sa telurijumom (nazvan po Zemlji).

Slika 4.

Elementalni selen u različitim alotropskim formama: crna, siva i crvena (Slika 4)


Slika 5.

 

Selen - hemijski element, metaloid, hemijski simbol Se, atomski broj 34. Selen ima nekoliko alotropskih modifikacija, u vidu sive metalne kristalne rešetke najstabilnija je na sobnoj temperaturi (Slika 5).

Selen je vrlo redak element i zastupljen je u zemljinoj kori sa svega 0,09mg/kg. Područja, koja imaju manje od 0,05mg/kg  Se smatraju se deficitarnim.

Ranije se naslućivao faktor, koji štiti od nekroze kod pacova, eksudativne dijateze i zadebljanja skočnog zgloba živine. Utvrđeno je da je taj faktor selen.

Davanjem Se u hrani sprečava se i leči mišićna distrofija jagnjadi i teladi. Ova se oboljenja uspešno tretiraju i vitaminom E.

Selen je dugo bio poznat samo kao toksična supstanca. Njegov značaj za metabolizam tj. njegovo sinergično delovanje sa vitaminom E otkriveno je tek 1957.godine. Resorpcija selena zavisi od rastvorljivosti njegovih jedinjenja: najveća je kod organskih spojeva, a postupno se smanjuje za selenate, selenite i selenide. Elementarni selen se veoma malo resorbuje. Sulfati sprečavaju resorpciju selena. U krvnoj plazmi selen je vezan za sve frakcije belančevina. Kad se unosi u višku deponuje se u jetri u obliku selen-cisteina i selen-metionina. U punoj krvi čoveka ima 0,26-0,37 ppm (delova na milion delova krvi) selena.

Fizilogija Selena

Fiziološki značaj i mehanizam dejstva selena objašnjeni su tek poslednjih desetak godina kada je utvrđeno da je selen sastojak enzima glutation-peroksidaze (GSH-Px). Ovaj enzim u prisustvu redukovanog glutationa razlaže H2O2 i organske perokside nastale u metaboličkim procesima u organizmu.

Grafikon 1. Efekat nivoa selena u hrani na aktivnost serumskog GSH-Px (kod svinja na kraju tova)

Procesima peroksidacije naročito su podložne višestruko nezasićene masne kiseline koje ulaze u sastav fosfolipida ćelijske membrane i membrana ćelijskih organela. Tako je na primer membrana eritrocita veoma osetljiva na peroksidaciju lipida, jer je bogata višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Otuda peroksidacija lipida njihovih plazma membrana dovodi do hemolize. Glutation peroksidaza, katalaza, sumpor oksid dismutaza i vitamin E čine integralni deo ćelijskog aparata za odbranu od oksidativnih oštećenja ćelijske strukture. Vitamin E smanjuje stvaranje peroksida lipida, a podstiče normalan tok metabolizma kiseonika. Selen kao aktivna komponenta enzima GSH-Px ima zaštitno dejstvo, jer učestvuje u razgrađivanju nastalih lipidnih peroksida. Spermatozoidi sisara ne sadrže katalzu zbog čega GSH-Px ima posebno značajnu ulogu u sprečavanju oksidativnih oštećenja spermatozoida. Ovaj enzim učestvuje i u biosintezi prostaglandina.

Povećanje količine Selena u hrani i organizmu praćeno je povećanjem aktivnosti GSH-Px te se, i obrnuto, na osnovu aktivnosti glutation-peroksidaze (obično u eritrocitima) može pouzdano zaključivati o nivou selena u krvi i organizmu. To ima veliki praktični značaj, jer je određivanje aktivnosti GSH-Px relatvno jednostavan postupak, dok je direktno određivanje selena složenije, sporije i skuplje.

Deficit Selena se javlja na područjima siromašnim u selenu, kojih ima u Evropi, Severnoj (Slika 6) i Južnoj Americi i Australiji.

Slika 6.

U našoj zemlji postoje podaci o deficitu selena na Pešterskoj visoravni i u pojedinim delovima Vojvodine. Simptomi deficita selena donekle se razlikuju kod pojedinih životinjskih vrsta. Za goveda i telad karakteristična je tzv." bolest belog mesa", miopatija srca i nekroza jetre, a kod ovaca i jagnjadi uz pomenuta prva dva simptoma javlja se neplodnost. Kod svinje i prasadi dolazi do oštećenja jetre, degeneracije srčanog mišića ("dudoliko srce"), distrofije mišića i oštećenja krvnih sudova. Za piliće je karakteristična distrofija i fibroza pankreasa, otoci usled promena na krvnim sudovima i usporen rast. Zapaženo je da davanje Se u malim količinama (do 0,1 mg/kg hrane) deluje stimulativno na porast kod teladi, jagnjadi i pilića. Preventivna doza iznosi 0,1 mg/kg. Toksična doza je 1-4 mg/kg što znači mali raspon između preventivne i toksične doze, pa selen treba davati vrlo oprezno. Ne bi ga trebalo davati kao sastavni deo mineralnih smeša. Selen se daje u formi natrijum-selenita ili natrijum-selenata.

Neke biljke kumuliraju Se iz zemljišta. Količina Se u tim biljkama može biti tolika da dovodi to teških trovanja domaćih životinja, mada on biljci ne škodi.

Ukoliko se u organizmu nađe više od 5-8 ppm selena, javljaju se toksične promene.



Pomećaji prometa selena

Smatra se da selen ispoljava svoje dejstvo kao sastojak nekog enzimskog sistema, koji je od značaja za oksido-redukcione procese u organizmu, kao i da učestvuje u biosintezi koenzima Q (ubihinon) koji učestvuje u procesu prenošenja elektrona sa nikotinamid-adenin-dinukleotida (NAD) i NADP na flavin-enzime (citohromreduktaze), i u procesu sinteze adenozin-trifosfata. Kao i vitamin E, selen deluje antioksidativno. Selen stimuliše aktivnost sistema oksidaza alfa-ketoglutarne kiseline.

 

EFEKTI  VITAMINA  E  I SELENA  U  REPRODUKCIJI

Vitamin E je identifikovan kao nutritivno esencijalan za životinja pre oko 60 godina. Pacovi hranjeni hranom siromašnom vitaminom E nisu se razmnožavali. Unos vitamina E je veoma mali (obično manje od par grama po danu), a koncentracije vitamina E u hranivima nisu konstantne. Zbog toga, precizno merenje unosa vitamina E je teško. Vitamin E može biti deponovan u nekim organima (pretežno jetri) i ti depoi mogu prikriti kratkotrajni deficit u vitaminu E. Američki Nacionalni Istraživački Savet (NRC, 1987), preporučuje da preživari mogu primiti unos od 40.000 i.j./na dan dodatog vitamina E tokom nekoliko meseci bez povratnih efekata (ovo je 25 do 80 puta više od normalnog učešća kod krava). Vitamin E je relativno skup dodatak hrani. Dokazano je da vitamin E smanjuje mogućnost pojave zaostale posteljice, smanjuje kliničke mastite i poboljšava kvalitet mleka i prevenira pojavu bolesti belih mišića. U Americi proračunati troškovi u slučaju zaostale posteljice su od 100 do 150$ (uključujući koštanje tretmana i smanjeno mleko i reproduktivne funkcije), cena kliničkog mastitisa dostiže 125$.

Deficiti minerala, oligoemenata i vitamina zauzimaju najvažnije mesto u etiologiji nutritivnog, nespecifičnog steriliteta goveda i drugih domaćih životinja.

Normalno snabdevanje životinja mineralima i vitaminima spada u red osnovnih profilaktičnih mera za suzbijanje neplodnosti. Minerali i vitamini primenjuju se kao pomoćna lekovita sredstva za lečenje steriliteta goveda različite etiologije. Visoke doze vitamina A, D i E veoma stimulativno deluju na procese reprodukcije goveda i drugih životinja. Vitamini A i E stimulišu funkcije hipofize, gonada i drugih endokrinih žlezda, a vitamin D normalizuje metabolizam Ca i P. Visoke doze liposolubilnih vitamina (A, D E) veoma povoljno deluju na spermatogenezu, količinu i vitalnost sperme bikova i drugih mužjaka. Udarne doze vitamina A, D i E primenjuju se za bikove i druge mužjake kod kojih je došlo do pada vitalnosti i količine sperme pri ejakulaciji. Vitaminski mineralni preparati se daju prvenstveno i u cilju lečenja različitih oblika neplodnosti goveda i drugih životinja.  Kravi ili biku daje se odjednom udarna doza 2-4 miliona i.j. vitamina A, 300.000-600.000 i.j. vitamina D i 3.000 i.j. vitamina E. Ove doze se mogu ponoviti posle 4-6 nedelja.

U tabeli 3 su date prosečne vrednosti koncentracije vitamina E u hranivima koja se najčešće koriste u ishrani goveda. Proces zagrevanja uništava vitamin E, a zelena hrana je najbolji izvor vitamina E. Koncentracije vitamina E naglo padaju kada se biljka iseče. Silaža sadrži više vitamina E nego sena ali manje nego sveža zelena hrana. Takođe kao i kod svih hraniva koncentracija pada kako je hranivo starije.

Tabela 3.

Za nesmetanu reprodukciju goveda i drugih domaćih životinja neophodni su vitamini A, D i E. Deficiti vitamina u ishrani životinja su česti, naročito u intenzivnoj stočarskoj  proizvodnji preko zime i proleća. Nedostatak vitamina E naročito u toku zime, smanjuje funkciju endokrinih  žlezda, jajnika, srca i drugih mezenhimskih organa. Veoma povoljno deluje kod cistične degeneracije jajnika, tihog estrusa, bezsimptomnog steriliteta, implantacije ploda, a kao antioksidans povećava zalihe vitamina A. Davanje 330-500 ng vitamina E povećava plodnost krava i količinu pomuženog mleka, a kod bikova isti pojačava libido, spermatogenezu i vitalnost sperme. Daje se kravama zajedno sa A i D vitaminom u odnosu : 1.000 i.j. vitamina A, 100 i.j. vitamina D i 1 i.j. vitamina E. Vitamin E je važan i za plodnost svinja i drugih životinja. Potrebe u vitaminu E podmiruju se zelenom hranom (travom, lucerkom, žitaricama, silažom) i klijalim žitaricama.

Po nekim autorima potrebe u vitaminu E kod krava su :krave u laktaciji 600 i.j., sveže zasušene krave 1000 i.j. i krave 3 nedelje pred porođaj 18000 i.j.

Vitam E i selen su uspešni kada se koriste u kombinaciji radi redukovanja pojave zaostale posteljice, metritisa, i cističnih jajnika u stadima sa niskim nivoom ovih nutijenata. Stada koja imaju ovakve probleme treba intezivno tretirati sa kombinacijom od 680 jedinica vitamina E i 50 mg selena u obliku selenita oko 3 nedelje pre teljenja. 1988 NRC (u Americi) je preporučio da su potrebe u ishrani mlečnih krava 0,3ppm selena u ukupnoj kolilčini suve materije i 7 i.j. vitamina E po funti (430 grama) suve materije. Holštajn krave koje konzumiraju 40 funti suve materije (18kg) dnevno dobijaće oko 280 i.j. vitamina E.



Inače pod retentio secundinum podrazumeva se patološko stanje porodilja nastalo zbog nemogućnosti odvajanja, odlupljivanja i izbacivanja placentarnih, plodovih ovojnica iz materice posle porođaja ili pobačaja. Ukoliko posteljica krava ne bude izbačena 6-12 časova posle teljenja smatra se da je njeno izbacivanje otežano, dok zadržavanje iste preko 12 časova smatra se patološkim stanjem. Uzroci zaostrajanja posteljice su višestruki i kompleksni, ali se ipak mogu svrstati u tri grupe:

1. atonija uteri post partum, 2. smetnje u mehanizmu odlupljivanja zbog edemiziranja i 3. mehaničke zapreke.

1. Nedovoljne kontrakcije materice posle porođaja, izostajanje ili slabi posle porođajni trudovi mogu biti uzrok retenciji sekundina i drugih puerperalnih poremećaja a uslovljene su u prvom redu nedovoljnim izlučivanjem oxytocina ili otkazivanjem kontrakcionog mehanizma muskularnog sloja materice. Pri tome značajnu ulogu imaju konstitucionalni i kondicioni činioci, zatim nepravilno držanje (nekretanje), neaklimatizovanost, masna ishrana, pothranjenost, deficitarnost minerala, oligoelemenata (posebno Selena), vitamina A i karotina, preterana, isforsirana visoka mlečnost, fizički napori, telesna iscrpljenost, unutrašnja oboljenja, poremećaji metabolizma (kalcijuma, šećera i dr.), posledice operacija i prevremeni porođaj.

Ciste jejnika - ovarijalne ciste su većinom stečene mane (slaba, deficitarna i neisbalansirana ishrana, višak belančevina, visoka mlečnost, stalno stajsko držanje, nekretanje i sl.



Efekat vitamina E na kliničke mastite


Najveći problem kod mlečnih krava na koji može uticati hranjenje vitaminom E je mastitis, posebno klinički mastitis ili infekcije mlečne žlezde.

Neka klinička istraživanja analizirala su efekte različitih vrednosti vitamina E tokom perioda zasušenja kao preventive kliničkim mastitisima tokom prve nedelje laktacije kada su sve krave bile hranjene sa .1mg/kg suve materije u obroku. U tom istraživanju krave u periodu prosečno 60 dana pre teljenja bile su hranjene sa obrokom sa .1mg/kg Selena i 100 ili 1.000 i.j./dan dodatog vitamina E. 14 dana pre očekivanog teljenja, krave koje su hranjene sa 1.000 i.j. dodatog vitamina E od kojih su neke nastavile da dobijaju 1.000 i.j./dan ili su bile hranjene sa 4.000 i.j./dan dodatog vitamina E. Zasnovane na koncentracijama selena u punoj krvi i plazmi, sve krave su bile u marginalnom statusu selena. Ukupne žlezdane intramamarne infekcije tokom prve nedelje laktacije nisu pokazivale razlike kod krava hranjenih sa 100 ili 1.000 i.j./dan tokom perioda zasušenja (30 i 28% mlečnih četvrti naizmenično), ali krave hranjene sa 4.000 i.j./dan dodatog vitamina E tokom 14-to dnevnog perioda imali su nekoliko žlezdanih intramamarnih infekcija (13% od mlečnih četvrti). Učestalost kliničkih mastita bila je 24, 17 i 3% za krave hranjene sa 100, 1.000 i 4.000 i.j./dan dodatog vitamina E. Sve ovo jasno pokazuje da dodati vitamin E skladno preporuci NRC , smanjuje pojavu kliničkih mastita.

U studiji sa 50 različitih stada (544 uzoraka), srednja vrednost koncentracije α-tokoferola bila je 2,4 mg/litru. Zasnovano na funkciji neutrofila, minimalna koncentracija α-tokoferola bila je 3 do 3,4 g/litru. Niska koncentracija α-tokoferola utvrđeno je da predstavlja značajan rizični faktor za kliničke mastite i druge tipove infekcija (respiratorne, digestivne i dr). Mlečne krave sa koncentracijom α-tokoferola ispod 3 mg/litru imale su 9,4 puta češće kliničke mastite nego krave sa koncentracijom većom od 3mg/litru. Ovo ukazuje na značaj održavanja odgovarajućeg nivoa statusa vitamina E kod životinja radi očuvanja pravilnog funkcionisanja imunog sistema. Studija sa junicama iz 1991.god. pokazuje značajnu korelaciju između koncentracije serumskog α-tokoferola i perioda graviditeta.

Očigledno da vitamin E igra važnu, ali ne dovoljno definisanu ulogu u ishrani goveda. Mnogo toga zavisi od starosti, nivoa proizvodnje, stepena stresa i drugih faktora.

Tabela 4 .  Efekti vitamina E i selena u tretmanu kliničkih mastita

70% izolovanih bile su koliformne bakterije i vrste streptokoka osim S.Agalactie.



Povezanost vitamina E i masti


Koncentracije α-tokoferola (hemijska, aktivna forma vitamina E) u plazmi kod krava, su povezane sa unosom vitamina E, ali faktori različiti od unosa vitamina E mogu uticati na koncentraciju α-tokoferola u plazmi. Koncentracija α-tokoferola u plazmi je značajno niža tokom peripartalnog perioda nego tokom laktacije i gestacija. Koncentracija α-tokoferola u plazmi je visoko povezana sa koncentracijom holesterola u plazmi sa koncentracijom holesterola u lipidima krvne plazme. Ishrana mastima u jednoj ili više formi kod krava povećava α-tokoferol u plazmi kod zasušenih krava ali ne i kod krava u laktaciji. To znači da povećanje unosa masti kod krava pre teljenja će imati pozitivan uticaj na status vitamina E kod ovih krava. Drugo zanimljivo istraživanje govori da stres prouzrokovan prekomernim rukovanjem epinefrinom ili ACTH injekcijama smanjuje koncentraciju α-tokoferola u plazmi tovnih goveda. To ukazuje da će novopridošla stoka imati substandardni status vitamina E i da je neophodno da bude tretirana u skladu sa tom činjenicom.



Bioupotrebljivost različitih formi vitamina E (alkoholnog i acetatnog)

Anderson i saradnici merili su relativnu bioupotrebljivost 4 hemijske forme vitamina E  koja je data kao dodatak u hrani svinjama pred klanje tokom 28 dana. 40 ukrštenih svinja (80 kg), držanih odvojeno, dobilo je jednako podeljene doze tokom 4 tretmana. Tretmani su se sastojali od obroka kukuruz-soja kojima su dodat DL-alfa-tokoferol, DL-alfa tokoferil acetat, D-alfa tokoferol ili D-alfa-tokoferil acetat. Tretman bez dodatka vitamina E (negativna kontrola) urađena je kao peti tretman. Svako jedinjenje je dodato kao 62 i.j./kg hrane. Uzorci krvi uzimani su 0, 1, 2, 7, 14, 21 i 28 dana. 29 dana, polovina svinja je zaklano radi uzimanja uzoraka tkiva. Uzorci hrane, uzeti iz mesta za hranjenje, bili su prikupljani 0, 5, 14 i 21 dana. Sve forme vitamina E povećale su (P<.01) serumski alfa-tokoferol od drugog dana i dostizale vrhunac sedmog dana. Serumski alfa-tokoferol kod svinja hranjenih bilo kojom formom acetata nastavio je da raste i posle sedmog dana, serumski alfa-tokoferol ravnomerno je padao i bio niži (P<.01) 14, 21 i 28 dana kod svinja hranjenih bilo kojom alkoholnom formom u poređenju sa koncentracijama kod svinja sa acetatnim obrokom. Pad koncentracije je verovatno posledica slabe stabilnosti alkoholne forme posmatrane u hrani, acetatne forme su bile stabilne u hranivu preko 28 dan trajanja studije. Dodavanje hrani D-alfa-tokoferila rezultovalo je najvišom koncentracijom serumskog alfa-tokoferola tokom trajanja studije. Sličan trend zapažan je i u tkivnom (jetri, masnom tkivu, semimembranozusu, romboideusu) alfa-tokoferolu i serumskom alfa-tokoferolu: jetra je imala najvišu koncentraciju.



Vitamin E u ishrani konja

Što se tiče ishrane konja nekoliko faktora može uticati na smanjenje sadržaja vitamina. Neki vitamini su osetljivi na svetlost, toplotu i oksidaciju (posebno vitamini E i A). Potrebe u Selenu kod konja su procenjene na 0,1mg/kg hraniva (tabela 4.), i na 140 ng Selena/ml plazme (ili seruma), i smatra se da ove količine utiču na preveniranje problema koji su povezani sa deficitom Selena (Slika 7).

Slika 7.

Simptomi deficita Selena su bolest mišića kod odraslih konja. Selen i vitamin E su antioksidansi, i deficit Selena može biti povezan sa količinom vitamina E u obroku. Iako je Selen esencijalan on takođe može biti toksičan.

Tabela 4. Minerali za Konje i Ponije (na osnovu suve materije) Odgovarajuće koncentracije u ukupnim iznosima

 

Vitamin E i imunitet

Efekti ishrane deficitarne u vitaminu E i Selenu na proliferaciju limfocita, aktivnost natural killer ćelija, antitelo nezavisnih ćelija, mereni su citotoksicitima (ADCC), i na respiratorni odgovor stimulisanih granulocita koji su mereni hemiluminescencijom (CL) proučavani su na svinjama.

Zatim, 24 sedmomesečne junice (simentalac-šarole), težine 213 kg, bile su korišćene radi određivanja efekata vitamina E i (ili) Selena na humoralni odgovor na standardnu dozu vakcine protiv Brucelle abortus i na nivo prirodnih imunoglobulina (Ig) na nekoliko antigena. Tretman je sproveden na sledeđi način: grupa 1, bez dodavanja, grupa 2, sa dodatkom 6 grama elementalnog Selena, grupa 3, sa dodatkom 1,400 i.j./dan vitamina E i grupa 4, Selen i vitamin E dati su kombinovano. Nije bilo značajnije razlike u antiu-bruceloznim IgG1, IgG2 ili IgM antitelima zahvaljujući Selenu, vitaminu E ili Selen/vitamin E tretmanu.

Preparati Vitamina E i Selena

Na našem tržištu jedan od najpoznatijih preparata je EVITASELEN®, (inj. 50 ml i 100 ml (20 mg + 0,5 mg/1 ml))

1ml injekcione emulzije sadrži:
alfa-tokoferolacetata (vit. E) 20 mg
natrijum-selenita 0,5 mg.

Vitamin E u ovom preparatu modulira nekoliko fizioloških procesa bitnih za strukturu ćelijske membrane, biosinteza prostaglandina, koagulaciju krvi, reprodukcione procese i imunu kompetenciju. Pored toga, sprečava oksidaciju i produžava biološki poluživot poluzasićenih masnih kiselina i drugih esencijalnih ćelijskih konstituenata kao što su retinol i askorbinska kiselina.
Selen, takođe kao antioksidans ima veoma važnu ulogu u organizmu. Svojim antioksidativnim dejstvom on u organizmu životinja štiti hemoglobin ćelija, koji onemogućava štetno dejstvo raznih slobodnih radikala na ćelijske membrane i druge sastojke ćelija, kao sastavni deo trombocita spečava pojavu kardiovaskularnih oboljenja, a usled nedostatka u trombocitima može da izazove hiperagregaciju trombocita i poremećaj metabolita u njima (zbog povećanog nivoa hidroperoksida koji inhibišu stvaranje prostaciklina). Preparat se koristi pre svega za nadomeštanje deficita vitamina E i selena u hrani, posebno u hrani, koja se daje životinjama sa visokim proizvodnim rezultatima, gravidnim životinjama, jedinkama u toku laktacije, kao i mladim životinjama u fazi bržegrasta.
Takođe, lek se koristi za preveniranje i lečenje miopatija (kardiopatija kod junadi i svinja u tovu, distrofija mišića kod junadi i ovaca, traumatski miozitis), kod smetnji u reprodukciji i razvoju plodova kod svih vrsta domaćih životinja (poremećaj funkcije jajnika, degeneracija testisa i smanjena otpornost mladunčadi), kao i toksične distrofije jetre svinja i drugih životinja. Preparat Evitaselen® aplikuje se i.m. ili s.c., jednokratno u dozi, odnosno količini koja iznosi:
Odrasle jedinke - Profilaksa - goveda, ovce, svinje: 1-2 ml leka na 50 kg t.m. tretiranje se može ponoviti posle 2-4 nedelje. Terapija - goveda, ovce, svinje: 1 ml leka na 30 kg t.m. Mlade životinje
- telad: 2-5 ml/životinji, jagnjad: 1-3 ml/životinji, prasad: 0,5-1 ml/životinji. Tretiranje se može ponoviti posle 7 dana. Ponekad, a naročito ukoliko se prekorače doze, kod tretiranih životinja se mogu pojaviti nekoordinisani pokreti, gubitak apetita, proliv, ubrzan puls i uznemirenost. Takođe, moguće su i reakcije preosetljivosti. Kontraindikovana je primena preparata kod preosetljivih životinja. Takođe, preparat se ne sme aplikovati intravenskim putem.


 
 

Meso tretiranih goveda, ovaca, svinja, jagnjadi i prasadi nije za ishranu ljudi 28 dana posle poslednje primene leka. Mleko tretiranih krava se može koristiti bez ograničenja, dok se mleko tretiranih ovaca ne može koristiti za ishranu ljudi. Pre upotrebe bočicu sa lekom dobro promućkati. U slučaju eventualne pojave neželjenih efekata, tretman odmah prekinuti i životinje simptomatski tretirati. Ne sme se prekoračiti doza.

Velikim životinjama na jednom injekcionom mestu ne sme se aplikovati više od 10-15 ml leka, a malim 5 ml leka.
Pošto je lek u obliku emulzije, voditi računa prilikom aplikovanja da ne dođe do samopovređivanja, jer se na mestu injiciranja može pojaviti vaskularni spazam. Tokoferol je izrazit sinergist sa selenom. Sinergistički sa selenom i vitaminom E deluje i vitamin C. Preparat se čuva na temperaturi do 25° C, zaštićeno od svetlosti a rok upotrebe mu je do 3 godine.

Postoje i  drugi preparati Vitamina E i Selena, samostalno, ali u kombinaciji sa drugim vitaminima (najčešće A i D3).

 

 

LITERATURA:
 

  1. ANDERSON LE., MYER R.O., BRENDEMUHL J.H. i McDOWELL L.R.: Bioavailability of varios vitamin E compounds for finishing swine, Journal of Anim. Sci, 73, 490-495, 1995.
  2. ANDERSON LE, MYER R.O., BRENDEMUHL J.H. and McDOWELL L.R.: The effect of excessive dietary vitamin A on performance and vitamin E status in swine fed diets varying in dietary vitamin E, Journal of Anim.Sci., 73, 1093-1098, 1995.
  3. BABINSZKY L., LANGHOUT D.J., VERSTEGEN M.W., Den HARTOG L.A., JOLING P. and NIEUWLAND M.: Effect of vitamin E and fat source in sows diets on immune response of suckling and weand piglets, Journal of Anim.Sci., 69, 1833-1842, 1991.
  4. BAČIĆ G.: Procjena rizičnih faktora za nastanak mastitisa, Klinika za porodništvo i reprodukciju, Veterinarski fakultet, Zagreb
  5. BLEZINGER S.: Vitamin E important to immunity and reproduction, Cattle today.
  6. ĆUPIĆ Ž., MIHALJEV Ž., VESELINOVIĆ S., ŽIVKOV-BALOŠ MILICA, IVANČEV A: Sadržaj minerala u uzorcima lucerke sa područja Vojvodine, 2005.
  7. DOVE C.R. and EWAN R.C.: Effect of excess dietary copper, iron or zinc on the tocopherol and selenium status of growing pigs, Journal of Anim.Sci., 68, 2407-2413, 1990.
  8. ĐURĐEVIĆ Đ.: Patološka fiziologija domaćih životinja, 1992.
  9. ARRIS B.: Vitamin Needs of Dairy Cattle, www.mycattle.com.
  10. HURLEY W.L., DOANE R.H.: Recent developments in the roles of vitamins and minerals in reproduction. J.Dairy Sci., 72, 1123-1135, 1989.
  11. JOVANOVIĆ M.: Fiziologija domaćih životinja, 1989.
  12. KOLARSKI D.: Osnovi ishrane domaćih životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1995.
  13. LAZAREVIĆ R.: Savremeno govedarstvo, 2003.
  14. LESSARD M., YANG W.C., ELLIOT G.S., REBAR A.H., Van VLEET J.F. DESLAURIERS N., BRISSON G.J. i  SCHULTZ R.D.: Cellular immune responses in pig fed a vitamin E- and selenium-deficient diet, Journal of Anim.Sci., 69, 1575-1582, 1991.
  15.  MAHAN D.C.: Assesment of the influance of dietary vitamin E on sows and offspring in tree parities: reproductive performance, tissue tocopherol, and effects on progeny, Journal of Anim.Sci., 69, 2904-2917, 1991.
  16. MAHAN D.C.: Mineral nutrition of the sow: a rewiew, Journal of Anim.Sci., 68, 573-582, 1990.
  17. Mahan, D. C.: Effects of dietary vitamin E on sow reproductive performance over a       five parity period. J. Anim. Sci. 72:2870, 1994.
  18. Mahan, D. C. Effect of organic and inorganic selenium sources and levels on sow colostrum and milk composition. J. Anim. Sci. (submitted), 1999.
  19. MAHAN D.C.: Selenium Nutrition in Swine: The emerging Value of Organic Selenium, Special Circular 167-99.
  20. MAHAN D.C. and Y.Y.KIM: Effect of inorganic or organic selenium at two diatary levels on reproductive performance and tissue selenium concentrations in first parity gilts and their progeny. Journal of Anim.Sci. 74:2711.
  21. MILLER W.J.: Mineral and vitamin nutrition of dairy cattle. J.Dairy Sci., 64, 1196-1206, 1981.
  22. MILJKOVIĆ V.: Porodiljstvo, steilitet i veštačko osemenjavanje domaćih životinja, Beograd, 1984.
  23. Meyer, W. R., D. C. Mahan and A. L. Moxon.: Value of dietary selenium and vitamin E for weanling swine as measured by performance and tissue selenium and glutathione peroxidase activities. J. Anim. Sci. 52:302, 1981.
  24. MUTH O.H., OLDFIELD J.E., REMMERT L.F and SCHUBERT J.R.: Effects of selenium and vitamin E on white muscle disease. Science 128:1090, 1958.
  25. NATIONAL RESEARCH COUNCIL: Nutrient Requirements of Beef Cattle. Seventh
  26. Revised Edition, National Academy Press Washington, D.C., 1996.
  27. 26. NEMEC M., HIDIROGLOU M., NIELSEN K. and PROULX J.: Effect of vitamin E and selenium supplementation on some immune parameters following vaccination and brucellosis in cattle, Journal of Anim.Sci., 68, 4303-4309, 1990.NJERU C.A., McDOWELL L.R., SHIREMAN R.M., WILKINSON N.S., ROJAS L.X. and
  28. WILLIAMS S.N.: Assessment of vitamin E nutritional status in yearling beef heifers,
  29. Journal of Anim.Sci., 73, 1440-1448, 1995.
  30. OBRAČEVIĆ Č.: Osnovi Ishrane domaćih životinja. Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  31. Oldfield, J. E., J. R. Schubert and O. H. Muth. Selenium and vitamin E as  related to growth and white muscle disease in lambs. Proc. Soc. Exp. Biol. and Med.103:799, 1960.
  32. Olson, O. E., E. J. Novacek, E. I. Whitehead and I. S. Palmer. Investigation on selenium in wheat. Photochemistry 9:1181, 1970.

 

« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top