Stručni tekstovi

Zapaljenja mlečne žlezde – Mastitisi

Stručni tekstovi >>

1. deo
Igor Prka spec. dr vet.
Stočarsko veterinarski Centar Krnjača – Beograd


Uvod

Klinički i subklinički mastitisi krava predstavljaju sve veći problem koji dovodi do velikih ekonomskih gubitaka u proizvodnji mleka. Mastitisi su naime, osim smanjenja proizvodnje, odgovorni i za slabiji kvalitet mleka zbog povećanog sadržaja bakterija i somatskih ćelija. Kontrola kvaliteta mleka u otkupu je sve veća, pri čemu se uveliko radi na standardizaciji kvaliteta po zahtevima Evropske Unije, prema kojoj je gornja granica zagađenosti 100.000 bakterija i 400.000 somatskih ćelija u 1 ml mleka (uredba EZ 853/2004). Učestalost mastitisa sa posledično povećanim prisustvom bakterija i somatskih ćelija u sirovom mleku povlači za sobom sve masovniju upotrebu antibiotika, čije rezidue opet, velike količine mleka čine neupotrebljivim.
Namera nam je da u ovom i u narednim brojevima našeg časopisa, pre svega proizvođačima, veterinarima, ali i svim ostalima koji su uključeni u ovaj segment stočarske proizvodnje, predstavimo tekstove čija će tema biti osnovni pojmovi o mleku, mlečnoj žlezdi i kvalitetu mleka, a potom i zapaljenju mlečne žlezde – mastitisima.

O mleku

Mleko ima veliki nutritivno-fiziološki značaj, jer je, obzirom na sastav, najvažniji izvor esencijalnih hranjivih materija, i zato nije napitak, nego je hrana. Za pravilan rast i razvoj čovečijeg organizma mleko je najkompletnija namirnica. Biološka vrednost mleka je velika.
Visoka hranjiva vrednost mleka je poznata još iz najstarijih vremena. Nusproizvodi mleka pronađeni su u grnčariji iz Kamenog doba u Turskoj, što govori da se mleko konzumiralo i 6500 god. p.n.e. Prvi pisani dokumenti o upotrebi mleka u ljudskoj ishrani datiraju još iz 3100. godine pre nove ere kod starih Sumeraca.
Mleko se može definisati na nekoliko načina. Pod mlekom u tehnološkom smislu se podrazumeva proizvod mlečne žlezde, dobijen neprekidnom i potpunom mužom zdravih, pravilno hranjenih i redovno muženih krava najmanje 45 dana pre i 8 dana posle telenja kome se ne sme ništa dodati niti oduzeti. U biološkom smislu, mleko je tečni sekret ženki sisara namenjen za ishranu mladunčadi. Hemijski, to je kompleksna smeša organskih i neorganskih supstanci, sastavljena od vode, masti, ugljenih hidrata, mineralnih soli, vitamina i enzima, odnosno mleko je gruba suspenzija mlečne masti u koloidnom rastvoru belančevina i u pravom rastvoru laktoze.

Građa i funkcija mlečne žlezde

Žensko tele se rađa sa slabo razvijenom mlečnom žlezdom. Rast i razvoj vimena ide uporedo sa razvojem drugih organa. Sa dostizanjem polne zrelosti, odnosno sa početkom hormonalne aktivnosti jajnika, počinje i brzi rast tkiva mlečne žlezde-vime se potpuno formira. Za potpunu funkcionalnu građu mlečne žlezde, pored hormona jajnika i placente, odgovorni su gonadotropni hormoni i prolaktin (LTH) iz hipofize.
Mlečne žlezde (glandulae lactiferae, mammae) su modifikovane kožne žlezde. Na mlečnoj žlezdi razlikujemo telo (corpus mammae) ili glavnu masu i papile ili sise (papilla mammae). Baza mlečne žlezde kod preživara je pričvršćena u ingvinalnom području uz trbušni zid vezivnim tkivom. Između baza papila nalaze se međupapilarni žljebovi (sulci interpapilares), a na vrhovima papila je otvor mlečnih kanala (ostia papillaria). Kod mladih životinja, mlečne žlezde su male i sadrže malo parenhimatoznog tkiva. U drugoj polovini graviditeta, a naročito za vreme laktacije, žlezdano tkivo se intezivno razvija kao i njegova funkcionalna sposobnost. Normalno krava ima četiri funkcionalne sise i žlezde, svaka sisa ima mlečni kanal. Kravlje vime je sastavljeno iz dve polovine, od kojih svaka ima dve sise. Svaka četvrt je odvojena i pregrađena od drugih pomoću vezivnog tkiva i ima poseban sistem prikupljanja mleka. Težina praznog vimena krave u laktaciji obično iznosi od 14 do 32 kg.
U sisi se nalazi mala cisterna na njenom distalnom kraju u mlečnom kanalu koji se završava otvorom na spoljnoj površini sise. Šireći se prema gore od kanala sise u samu sisu uočava se struktura koja je poznata kao Fürstenbergova rozeta (slika 1) koja je sastavljena od oko 7 do 8 slobodnih nabora membrane sluzokože, svaki od ovih nabora sadrži određeni broj sekundarnih nabora. Rozeta potpomaže da se mleko zadržava u sisi. Struktura koja kod krava omogućava retenciju mleka je mišićni sfinkter koji opkoljava mlečni kanal. Iznad svake sise nalazi se žlezdana cisterna u koju se izlivaju brojni veliki izvodnici. Ovi izvodni kanali se obimno granaju i konačno završavaju u sekretornim jedinicama koje se nazivaju alveole ili acinusi.

Slika 1. Mlečna žlezda krave
(Stampa i Brunotte – Schütte, 2006)
Slika 2. Šematski prikaz alveole
(Wattiaux, 2010)

Mleko se stvara u epitelnim ćelijama alveola (slika 2). Kada je ispunjena mlekom alveola približno iznosi 0,1 do 0,3 mm u prečniku, što znači da se u kubnom santimetru nalazi se više od 100.000 alveola. Alveole su grupisane u lobuluse, a svaki lobulus je opkoljen posebnim vezivno-tkivnim septumom. Lobulusi formiraju veće jedinice koje se nazivaju lobusi, oko kojih se nalazi vezivno tkivo. Alveole su opkoljene mioepitelnim ćelijama koje imaju ulogu pri refleksu spuštanja mleka.
Odnos volumena krvi koji cirkuliše kroz mlečnu žlezdu prema količini mleka koja se stvara je često puta određivan, pa kod krave koja daje prosečnu količinu mleka ovaj odnos je oko 670:1.
Hormon neurohipofize, oksitocin, od primarnog je značaja za laktaciju; on izaziva kontrakciju mioepitelnih ćelija koje opkoljavaju alveole i koje se nalaze duž malih izvodnih kanala (slika 3). Lučenje mleka može da se pokrene na različite načine. Pod prirodnim uslovima sekrecija mleka se pospešuje aktom sisanja, što dovodi do izlučivanja oksitocina, i stimulacije kontrakcija mioepitela. Ovakva reakcija može da nastane i pri pranju ili masaži vimena pre muže (slika 4), pri zvuku mašine za mužu, pojavi teleta.

Slika 3. Fiziologija lučenja mleka
(Stojanović i Katić, 2005.)
Slika 4. Stimulacija lučenja mleka
(Wattiaux, 2010)

Masti mleka se sastoje od triglicerida, ali ima i fosfolipida, holesterola, u mastima rastvorljivih vitamina, skvalena, slobodnih masnih kiselina, monoglicerida.
Relativne količine β karotina i vitamina A i njihov odnos u mleku odražavaju količine ovih supstanci u krvi. Kod krava postoje u ovom smislu razlike među rasama. Krava Holštajn rase efikasno prevodi karotine u vitamin A pa prema tome ima i manje karotina u mleku od krava Gernzej i Džersej rase.
Mnogi medikamenti lako prelaze iz krvi u mleko. Antibiotici se izlučuju i mlekom naročito ako se daju parenteralno.

Kvalitet mleka

Broj somatskih ćelija je mera zdravlja vimena krava kako u zapatu tako i pojedinačnih jedinki i uzima se u obzir prilikom plaćanja kvaliteta mleka.
Somatske ćelije se i normalno nalaze u organizmu i sastoje se iz:
1. Leukocita (belih krvnih zrnaca), poreklom iz krvi, koji sa:
- makrofagama 60%
- limfocitima 25%
- neutrofilnim granulocitima 15% i
2. ćelijama alveola i epitela
imaju ulogu u odbrani organizma od infekcije.
Ove ćelije oblažu alveole i sluzokožu odvodnih mlečnih kanalića i stalno se obnavljaju.
Broj somatskih ćelija, kod zdravih životinja, zavisi od:
- proizvodnje mleka; što je mlečnost veća, to je broj ćelija manji
- stadijuma laktacije: pri kraju laktacije broj ćelija raste
- starost životinje, što je životinja starija, to je i broj somatskih ćelija veći;
- veličine zapata; što je zapat veći, to su i analize uzoraka mleka češća a broj somatskih ćelija manji (šema 2)
godišnje doba i klima imaju mali uticaj na broj somatskih ćelija.
Zdrava krava ima i do 100.000 somatskih ćelija, mada ne postoji oštra granica gornjeg normalnog broja ćelija. Plotkinje sa malim brojem somatskih ćelija (10.000) nisu manje prijemčive za obolenje vimena, nego druge koje prirodno sadrže veći broj ćelija.




Šema 2. Procentualni uticaj različitih faktora na broj somatskih ćelija
u mleku u „problematičnim“ zapatima (130 zapata; 2010 krava, Leitner 1996.)



Tabela 2. Laboratorijski kriterijumi za ocenu zdravlja vimena

- somatske ćelije u mleku (somatske ćelije)
* zdravo vime: 10.000 – 100.000
* hronično obolelo: 100.000 do 1 milion; mleko nepromenjenog izgleda
* obolelo: mleko promenjeno
- broj somatskih ćelija nekad opada već posle 8 dana po terapiji
- nekad pak opada tek posle nekoliko meseci, mada je mleko organoleptički nepromenjeno
- broj somatskih ćelija ne smanjuje se direktno posle terapije

(Stampa i Brunotte – Schütte, 2006)


Prosečan broj somatskih ćelija u mleka iz zdravog vimena je 50.000 u mililitru, a u najvećem broju slučajeva je niži od 150.000/ml. Pri broju somatskih ćelija manjem od 400.000/ml u zbirnom mleku zadovoljeni su svi zahtevi u vezi sa kvalitetom i higijenskom ispravnošću mleka.
Koliko je važna higijena muže vidi se u tabeli 3.


Tabela 3. Uticaj higijene muže na broj somatskih ćelija/ml i bakterija E.coli.

čišćenje vimena broj krava broj somatskih ćelija E.coli/ml
suvi papirnati peškir za svaku kravu 24 12.200 116
vlažan papirnati peškir bez.dez.sredstva za svaku kravu 24 10.300 121
vlažan papirnati peškir sa dez.sredstvom za svaku kravu 48 5.900 14
vlažne krpe za vime bez dez.sredstva 48 23.000 150

(Rabald 1985)

Iz tabele 3 jasno se vidi, da je, kao što je to još uvek često u praksi, da se jedna krpa upotrebi za brisanje vimena više krava, kontaminacija mleka znatna.



HACCP koncept


Sa povećanjem proizvodnje mleka porasla je potreba za kontrolom nad ovom proizvodnjom, kao i nad plasmanom gotovih proizvoda. Ako bi se primenila sva pravila kod pregleda velikih serija proizvoda, došlo bi do poskupljenja proizvodnje, a sam rezultat ne bi bio zadovoljavajući. Ovo je uslovilo uvođenje novog sistema kontrole mlečnih proizvoda «HACCP koncept» (Hazard Analysis Critical Control Point). HACCP koncept se zasniva na analizi sirovina, polufabrikata i finalnih proizvoda i kooperaciji između različitih značajnih profesija medicine, veterinarske medicine, farmacije, mašinstva, tehnologije i dr. Saradnjom ovih profesija stvara se plan analiza i to na osnovu značaja opasnosti po zdravlje potrošača. Na osnovu analize i poznavanja tih procesa, dobijanja proizvoda, kao i osobina proizvoda, postavlja se šema perspektivne analize. Prva praktična primena ovog sistema datira iz 1971.god. kada je korišćena u analizi hrane za kosmonaute. HACCP program se zasniva na sprečavanju kontaminacije i rekontaminacije, eliminaciji patogena i sprečavanju njihovog razmnožavanja u hrani, sprečavanju stvaranja toksina.
HACCP se zasniva na sedam principa: 1.Identifikacija potencijalnog rizika vezanog za proizvodnju hrane u svim stadijumima, od mesta proizvodnje sirovine, preko prerade, distribucije do potrošnje, na osnovu čega se identifikuju preventivne mere za kontrolu hazarda. 2. Određuju se tačke (mesta) u procesu i toku operacija na kojima se može upravljati elementima koji će opasnost potpuno eliminisati ili je svesti na najmanji nivo, a što se označava sa CCP (Critical Control Point). 3. Utvrđivanje kritičnih limita koji moraju biti sprovedeni da bi u svakoj kontrolnoj tački uspeh bio garantovan. To znači na primer, da se u režimu termičke obrade mora postići određena temperatura i mora trajati određeno vreme da bi se sigurno eliminisao hazard. 4. Utvrđivanje sistema za praćenje primenjenih mera u CCP po planu testiranja i posmatranja. 5. Utvrđivanje korektivnih aktivnosti kada monitoring pokazuje da u određenoj CCP kontrolne mere nisu korektno sprovedene. 6. Utvrđivanje postupka za proveru koji uključuje dodatna testiranja i procedure u cilju potvrđivanja da je HACCP bio efikasan (na primer, dnevno se meri temperatura mleka i beleži, dnevno se dokazuju rezidue u mleku, mesečno se određuje i evidentira broj somatskih ćelija u zbirnom mleku i individualnom mleku krava). 7. Utvrđivanje dokumentacije koja se prikuplja tokom postupka.

« Nazad
Pančevački put 105, Krnjača, Beograd
svckrnjaca@gmail.com

Back to Top