STOČARSKO VETERINARSKI CENTAR KRNJAČA
Zapaljenje sluzokože materice


Zapaljenje sluzokože materice (endometritis)

 

prof dr Dragan Vuković

Uvod

Uprkos višegodišnjim naporima zootehničke službe da se poboljšaju uslovi držanja, nege i zbrinjavanja visoko steonih junica i krava poslednjih 30 godina procenat endometritisa krava nije značajnije smanjen. Procenjuje se da se hronični endometritisi javljaju u dijapazonu od 3-70%. Ovako velika širina u pojavi oboljenja endometrijuma zavisi od uslova pod kojima protiče porođaj, broja i virulentosti mikroorganizama koji dovode do infekcije, kao i od statusa prirodnih odbrambenih snaga organizma u trenutku infekcije (De Kruif 1994.)
Infekcije materice dovode do lakših ili težih formi endometritisa i značajnih ekonomskih gubitaka, jer se mnoge krave izluče iz zapata, zbog male proizvodnje mleka ili neplodnosti.

Etiologija endometritisa

Prodor mikroorganizama iz vagine i cerviksa u uterus uzrokuje infekciju i zapaljenje sluzokože materice — endometritis. Infekcije materice, najčešće su u porođaju i u puerperijumu. U porođaju cerviks je maksimalno otvoren i predstavlja „vrata" za invaziju mikroorganizama u uterus. I najmanje povrede na cerviksu, mogu da budu razlog za nastanak infekcije (slika 1).

 


Slika 1.
Cervicitis – prodor bakterija
iz cerviksa dovodi do nastanka
endometrita

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U ranom puerperijumu dominira mešovita bakterijska flora. Što porođaj traje duže, stepen bakterijske kontaminacije je veći, jer je vrlo često u vezi sa dugotrajnim manipulacijama pri pružanju pomoći porodilji
(slika 2). Invazija bakterija u materici menja se u zavisnosti od vremena koje je proteklo od porođaja.
U tabeli 1 navedene su bakterije koje učestvuju u patogenezi uterusnih infekcija u ranom puerperijumu.



Slika 2.
Fistula recto-vaginalis,
posledica teškog telenja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tabela 1. Glavne grupe bakterija izolovanih iz lohija i kulture tkiva 40-og dana post partum

 

Specifični uzročnici Nespecifični uzročnici Nepatogeni uzročnici
Arcanobacterium pyogenes Acinetobacter spp. Aerococcus viridans
Prevotella melanogenicus Bacillus licheniformis Clostridium butyricum
Escherichia coli Enterococcus faecalis Clostridium perfrigens
Fusobacterium necrophorum Haemophilus somnus Enterobacter aerogenes
  Mannheimia haemolytica Klebsiella pneumoniae
  Pasteurella multocida Micrococcus spp.
  Peptostreptococcus spp. Providencia rettgeri
  Staphylococcus aureus (coag.+) Providencia stuartii
  Streptococcus uberis Proteus spp.
    Propionobacterium granulosa
    Staphylococcus spp. (coag.-)
    A-hemolitički Streptococcus
    Streptococcus acidominimus

 

(Sheldon et al 2004)

 

Potpuno zatvaranje vulve i cerviksa i intaktna struktura polnog aparata predstavljaju prvu barijeru prodoru bakterija u matericu. Kontrakcije materice takođe doprinose eliminaciji bakterija i raspadanih produkata iz uterusa.
Ishrana ne utiče direktno na nastanak endometrita, ali je dokazana direktna uzročna veza plotkinja sa ketozom i hipokalcemijom i onih sa poremećenim puerperijumom. Neke infektivne bolesti (IBR), ako se životinja inficira u zasušenju ili puerperijumu, dovode skoro uvek do izražene atonije uterusa, a posledica takvog stanja, često je nastanak endometrita težeg oblika (de Kruif 1999). Vreme izlaska posteljice od odlučujućeg je značaja u nastanku endometrita.
Zadržana posteljica skoro uvek dovodi do nastanka infekcije endometrijuma, čak i u krava koje su se lako i brzo telile.
Važnu ulogu u eliminaciji infekcije materice ima i imunosistem, odnosno migracija neutrofila, ali i specifični imunoglobulini. Odbrambeni mehanizam uterusa pod dominantnim je uticajem estrogena i efikasan je u sprečavanju infekcije. Aktiviranje fenomena „samočišćenja" materice zavisi od stadijuma ciklusa.
U estrusu, dolazi do fiziološkog aktiviranja migracije leukocita. Kod krava sa poremećajima ovarijalnog ciklusa izostaje „samočišćenje" materice, pa je to i predisponirajući faktor za nastanak endometrita.
Zapaljenja materice krava mogu biti akutna i hronična i skoro isključivo su lokalizovana na endometrijumu. Ređe su zahvaćeni mišićni sloj i submukoza, pa nastaje metritis ili ako je još zahvaćen i serozni omotač, onda govorimo o perimetritu. Ako se zapaljenje proširi i zahvati široke materične veze i serozu pelvisne duplje nastaje parimetritis. Ova puerperalna oboljenja materice većinom su neizlečiva i predstavljaju glavni razlog trajnog steriliteta krava.

 

 

Akutni endometritisi

 

Obolele životinje pokazuju opšte i lokalne simptome. Telesna temperatura može da bude povećana na 40-41oC ili još češće subnormalna. Životinje su apatične, upalih očiju, mleko sistira. Indigestija i proliv su znaci opšte intoksikacije organizma. Krava se često napinje, a iz vagine se izbacuje znatna količina vodenastog, tamno crvenog sekreta neugodnog mirisa. Vulva je otečena, testaste konzistencije.
Dijagnoza se lako postavlja na osnovu vaginalnog i rektalnog pregleda i ispoljenih simptoma bolesti. Pregled se preduzima između 5. i 9. dana post partum.
Pošto se vulva dobro obriše suvim papirnatim ubrusom, rukom u rukavici ulazi se u vaginu do cerviksa. Pregled vagine treba da da uvid u eventualne povrede, nagnječenja i flegmone mekog dela porođajnog kanala, a cerviksa odnosi se na stepen otvorenosti.
Uterus je mlohav, bez dorzalnih uzdužnih nabora, ispunjen sadržajem i uglavnom znatno povećan, kao vreća visi preko pecten ossis pubis, u trbušnu duplju i često ne može da se ograniči rukom.
Veličine je gravidnog uterusa od 120 i više dana. Potom se ruka izvuče i oceni karakter i miris nagomilane tečnosti. Dijagnoza akutnog puerperalnog endometrita se postavlja ako je prisutan sekret vodenast, bez sluzi, tamno crvene boje, neprijatnog mirisa (slika 3). Ukoliko je cerviks otvoren treba da se pregleda i materica na prisustvo zaostale posteljice.

 

Slika 3.
Endometritis puerperalis
Crvenkasto žućkasti sadržaj iz materice
razlog da se materica tretira

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Materica se ispira fiziološkim rastvorom, tako što se ruka sa rukavicom, savijena u kupu sa gumenom elastičnom sondom ugura kroz cerviks u matericu, a na drugom kraju sonde smešten je veliki levak kroz koji se uliva oko 2 litra na telesnoj temperaturi od oko 37ºC zagrejani fiziološki rastvor. Potom se izvadi crevo i sačeka povratak tečnosti iz materice. Postupak se ponavlja onoliko puta koliko je bilo potrebno da se izvuče maksimalna količina tečnosti i ispirak poprimi boju rastvora (slike 4-9). Fiziološki rastvor ne ometa proces fagocitoze i povoljno utiče na tok involucije materice.

 

Slika 4.
Slika 5.
Slika 6.

Slika 7.

Slika 8.
Slika 9.

 

Hronični endometriti

 

Većina post puerperalnih endometrita posledica je infekcija u partusu ili puerperijumu. Tako je, postpuerperalna geneza, osim u slučajevima specifičnih infekcija Campylobacter fetus sp. venerealis ili Trichomonas fetus, od sekundarnog značaja.
U ranom puerperijumu dominantna je mešovita infekcija uterusa. U zavisnosti od vremenskog intervala od partusa, opada značaj koliformnih bakterija i koka, a na značaju dobijaju A. pyogenes i gram negativne, anaerobne, bakterioidne vrste. Fusobacterium necrophorum oštećuje endometrijum, remeti fagocitozu i stvara predispoziciju za nastanak A. pyogenes infekcije. Za A. pyogenes zna se da ima jasno izraženo negativno dejstvo na plodnost. O značaju i uticaju drugih bakterija na plodnost zna se znatno manje.
Materica i jajnici imaju odlučujuću ulogu u odbrambenom mehanizmu na bakterijske infekcije. Ovaj mehanizam sačinjavaju polimorfonuklearni granulociti i ćelije mononuklearnog fagocitnog sistema, koji fagocitnom aktivnošću štite od prodora bakterija u matericu. Nosioci celularnog odbrambenog mehanizma su leukociti. Neutrofili su nosioci fagocitne aktivnosti, mada i makrofagi učestvuju u njoj.
Leukocitnu aktivnost stimuliše dejstvo estrogena, dok ona izostaje pod uticajem progesterona, jer progesteron povećava propustljivost epitela materice za bakterije i tako ometa leukocitnu mobilizaciju u lumen uterusa, a uterusni sekret gubi važnu osobinu, detoksikaciju bakterijskih i drugih toksina.

 

Klinička slika i dijagnoza

 

Dijagnoza hroničnih endometrita je znatno teža a bazira se na kliničkom (rektalnom i vaginalnom) i ultrazvučnom nalazu. Vreme postavljanja dijagnoze hroničnog endometrita je važan faktor, jer postoji visoko-signifikantna razlika obzirom na težinu klinički izraženog endometrita, između slučajeva pre i posle 21.dana post partum. Za praksu su ova zapažanja od velikog značaja. Što je vreme od telenja duže to i težina klinički izraženog endometrita dobija na značaju.
Klinički pregled nije uvek dovoljan da se postavi dijagnoza. U obzir moraju da se uzmu, i anamnestički podaci (povađanje, primese gnoja u estralnoj sluzi). Što su više izraženi simptomi endometritisa, to je klinička dijagnoza pouzdanija.
Osnovni cilj vaginalnog i rektalnog pregleda je nalaz sadržaja u materici. Ovim pregledom treba obuhvatiti i cerviks koji je tada obično povećan. Pri postavljanju dijagnoze u obzir treba uzeti i to da postoje vrlo velike fiziološke varijacije u veličini uterusa i cerviksa i širini materičnih rogova.
Uvođenje ultrazvuka u svakodnevnu praksu suzbijanja jalovosti goveda, doprinelo je velikoj preciznosti u dijagnostici poremećaja plodnosti. Ovaj način pregleda pokazao je visoku tačnost u identifikovanju i merenju struktura na jajniku, genitalnom traktu i sadržaja u materici (Fissore et al. 1986.)
Postoje karakteristični opšti znaci endometrita (patološki odliv, promena konzistencije materice, atonija), ali nekad osim povađanja nema drugih simptoma (kataralni endometriti). Zbog toga je važan klinički nalaz u postavljanju dijagnoze.

 

Hronični endometriti

 

Većina post puerperalnih endometrita posledica je infekcija u partusu ili puerperijumu. Tako je, postpuerperalna geneza, osim u slučajevima specifičnih infekcija Campylobacter fetus sp. venerealis ili Trichomonas fetus, od sekundarnog značaja.
U ranom puerperijumu dominantna je mešovita infekcija uterusa. U zavisnosti od vremenskog intervala od partusa, opada značaj koliformnih bakterija i koka, a na značaju dobijaju A. pyogenes i gram negativne, anaerobne, bakterioidne vrste. Fusobacterium necrophorum oštećuje endometrijum, remeti fagocitozu i stvara predispoziciju za nastanak A. pyogenes infekcije. Za A. pyogenes zna se da ima jasno izraženo negativno dejstvo na plodnost. O značaju i uticaju drugih bakterija na plodnost zna se znatno manje.
Materica i jajnici imaju odlučujuću ulogu u odbrambenom mehanizmu na bakterijske infekcije. Ovaj mehanizam sačinjavaju polimorfonuklearni granulociti i ćelije mononuklearnog fagocitnog sistema, koji fagocitnom aktivnošću štite od prodora bakterija u matericu. Nosioci celularnog odbrambenog mehanizma su leukociti. Neutrofili su nosioci fagocitne aktivnosti, mada i makrofagi učestvuju u njoj.
Leukocitnu aktivnost stimuliše dejstvo estrogena, dok ona izostaje pod uticajem progesterona, jer progesteron povećava propustljivost epitela materice za bakterije i tako ometa leukocitnu mobilizaciju u lumen uterusa, a uterusni sekret gubi važnu osobinu, detoksikaciju bakterijskih i drugih toksina.

 

Klinička slika i dijagnoza

 

Dijagnoza hroničnih endometrita je znatno teža a bazira se na kliničkom (rektalnom i vaginalnom) i ultrazvučnom nalazu. Vreme postavljanja dijagnoze hroničnog endometrita je važan faktor, jer postoji visoko-signifikantna razlika obzirom na težinu klinički izraženog endometrita, između slučajeva pre i posle 21.dana post partum. Za praksu su ova zapažanja od velikog značaja. Što je vreme od telenja duže to i težina klinički izraženog endometrita dobija na značaju.
Klinički pregled nije uvek dovoljan da se postavi dijagnoza. U obzir moraju da se uzmu, i anamnestički podaci (povađanje, primese gnoja u estralnoj sluzi). Što su više izraženi simptomi endometritisa, to je klinička dijagnoza pouzdanija.
Osnovni cilj vaginalnog i rektalnog pregleda je nalaz sadržaja u materici. Ovim pregledom treba obuhvatiti i cerviks koji je tada obično povećan. Pri postavljanju dijagnoze u obzir treba uzeti i to da postoje vrlo velike fiziološke varijacije u veličini uterusa i cerviksa i širini materičnih rogova.
Uvođenje ultrazvuka u svakodnevnu praksu suzbijanja jalovosti goveda, doprinelo je velikoj preciznosti u dijagnostici poremećaja plodnosti. Ovaj način pregleda pokazao je visoku tačnost u identifikovanju i merenju struktura na jajniku, genitalnom traktu i sadržaja u materici (Fissore et al. 1986.)
Postoje karakteristični opšti znaci endometrita (patološki odliv, promena konzistencije materice, atonija), ali nekad osim povađanja nema drugih simptoma (kataralni endometriti). Zbog toga je važan klinički nalaz u postavljanju dijagnoze.

 

Slika 10.
Piometra

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema kliničkim simptomima razlikuje se nekoliko oblika hroničnih endometritisa krava (Grunert 1990.)

  • (E1) = Cervicitis et endometritis postpuerperalis catarhalis chronica, je najlakši oblik obolenja sluzokože materice, pri čemu krave ne mogu da koncipiraju, mada im je polni ciklus pravilan. Količina estralne sluzi je povećana i penušava. Pri rektalnom pregledu, materica je normalne veličine, staje u šaku, rogovi materice široki jedan prst. Dijagnoza se postavlja na osnovu višekratnog povađanja.
     
  • (E2) = Cervicitis et endometritis postpuerperalis mucopurulenta chronica, materica staje u šaku, rogovi materice širine dva prsta. Estralna sluz je vodenasta, zamućena sa primesama pahuljica gnoja. Izvan estrusa postoji atipična sekrecija iz vagine. Unutrašnja strana korena repa i tuber ischi su zaprljani sekretom mlečne boje. Kadkad je i sluzokoža vagine zaprljana.
     
  • (E3) = Endometritis postpuerperalis purulenta chronica, karakteriše se sluzavo-gnojnim sekretom iz vagine i uterusa. Vaginalni fluor je naročito vidljiv dok životinja leži. Pri rektalnom pregledu materica staje u šaku, tonus očuvan. Rogovi materice široki dva do četiri prsta. Čisto gnojna sekrecija u vezi je sa teškim zapaljivim promenama na endometrijumu.
     
  • (E4) = Pyometra (slika 10), materica može da se ograniči rukom, kurvatura rogova materice veličine podlaktice i šira. Ovo patološko stanje karakteriše se sledećim kliničkim simptomima:
    - anestrijom
    - asimetrijom materičnih rogova
    - atonijom materice
    - patološkim iscedkom različitog obima, u zavisnosti od količine gnoja u uterusu i
    nalaženje perzistentnog žutog tela ili luteinske mase na jednom od jajnika, ili znatno
    ređe, luteinskom cistom.

Nije redak nalaz da količina patološkog sadržaja odgovara graviditetu od 10-12 nedelja, ili čak u pojedinim slučajevima i graviditetu od 5 meseci. Etiopatogeneza piometre počinje još u porođaju, jer tada po pravilu nastaju infekcije uterusa. Teška telenja, zadržana posteljica, ali i metabolička obolenja, česta kod visokoproduktivnih krava, kao što je na primer ketoza, znatno usporavaju tok involucije materice, što opet ima za posledicu atoniju i infekciju uterusa.
Tako se još u kliničkom puerperijumu nalazi širok spektar mikroorganizama, koji se, odbrambenim snagama materice eliminišu na kraju puerperijuma.
Procesi involucije svode se na kontrakcije materice i proces fagocitoze. Poremećaji ovih procesa dovode do klinički različito izraženih obolenja.
U uslovima poremećenog toka puerperijuma oslabljene su odbrambene snage u uterusu, pa se bakterijska infekcija materice ne može da eliminiše. Dodatno, postojanju piometre pogoduje i nastanak ovulacije, pre nego što se materica mehanizmom “samočišćenja” oslobodila bakterijske infekcije, jer post ovulationem razvija zapaljiva, puruletna reakcija endometrijuma.
U takvom “miljeu” materice, prekida se i sinteza prostaglandina u endometrijumu koji je neophodan za proces luteolize, odnosno regresiju corpus luteuma. To je i razlog da u materici patološki dominira progesteron, što pogoduje daljem nagomilavanju gnoja u lumenu materice.
Kod krava sa piometrom retko kad je poremećeno opšte stanje. Klinički znaci poremećaja reproduktivnog trakta (anestrija, vaginalni iscedak, “otvorena piometra”) razlog su da se životinje pregledaju vaginalno i rektalno. Dijagnozu treba temeljiti na anamnestičkim podacima i kliničkom nalazu. Pri tom, treba imati na umu da nije svaki fluor posledica endometrita. Ovaj sekret može biti u vezi sa zapaljivim procesom u vagini. U nejasnim slučajevima (kad nema vidljivog patološkog iscedka “zatvorena piometra” pregled spekulumom daje poreklo gnojnog sadržaja. Po našim iskustvima zatvorena piometra retko se sreće u praksi, pa je pri kliničkom (rektalnom) pregledu neophodno pažljivo isključiti graviditet.
Piometra nanosi znatne ekonomske gubitke. Po kliničkom izlečenju servis period i indeks osemenjavanja znatno su lošiji, nego kod krava bez ovog oboljenja. Bez obzira na stepen i dužinu obolenja izgledi na izlečenje su veliki. To ukazuje na veliku sposobnost restitucije endometrijuma. Uterus krave ima kapacitet da stvori i milje za implantaciju i placentaciju ploda, a kasnije održavanje graviditeta.

 

Specijalna ispitivanja

 

Citološka, bakteriološka i histološka ispitivanja. Ova ispitivanja se retko primenjuju masovno u praksi, jer su za dobijanje rezultata potrebne specijalizovane laboratorije a sama ispitivanja su skupa ili su u pozitivnoj korelaciji sa dobro postavljenom kliničkom dijagnozom.


Terapija

 

Plodnost je od odlučujućeg značaja za ekonomsku dobit u jednom zapatu. Svaka terapija genitalnog trakta, treba stoga da ima glavni cilj, da se postigne što je moguće pre koncepcija i smanji broj krava koje se zbog neplodnosti izlučuju iz zapata. Osim načina rada i izbora medikamenata od značaja su za uspeh lečenja i držanje i ishrana, koji od godine do godine, podležu znatnim oscilacijama.
Lečenje hroničnih endometrita krava može da bude lokalno (direktno) i parenteralno.

 

 

Lokalno (direktno) lečenje materice

 

Terapija materice trebalo bi da obezbedi:
- eliminaciju bakterija iz materice, a da pritom ne narušava odbrambene snage organizma
- da nema rezidua u mleku i mesu
- da nije skupa
- da se jednostavno primenjuje u praksi
Do sada su se najčešće koristili rastvori joda, lugolov rastvor i do skoro rastvor Lotagena. U nekim zemljama u poslednje vreme koristi se 0,2% persirćetna kiselina za ispiranje materice. Primenom ovih preparata eliminišu se patogene bakterije, iritira endometrijum i tako prevodi hronični tok u akutni. Efekti ovih preparata su slični ali nisu identični.
Kombinacija PGF2? i 4% lotagena, dala je signifikatno bolje rezultate terapije mukopurulentnih i purulentnih endometritisa, nego ako se leče samo i.u. aplikovanjem 4% lotagena (graf.1)

 

Grafikon 1

 

 

  • Lugolov rastvor I
    iodum 1,0
    Kalii iodidi 3,0
    Aqua des. ad 100,0
    5 ml ovog rastvora u
    195 ml destilovane vode
  • Lugolov rastvor II
    iodum 5,0
    Kalii iodidi 10,0
    Aqua des. ad 85,0
    8,5 ml ovog rastvora u
    91,5 ml destilovane vode

Tabela 2. Rezultati koncepcije krava u zavisnosti od vremena infuzije

 

Vreme između infuzije i v.o. Koncepcija (%)
2 – 5 dana 42,9
6 – 10 dana 57,4
11 – 15 dana 77,5
16 – 21 dan 70,0

 

Infuzije adstrigencija i preparata joda povoljno utiču na regeneraciju sluzokože uterusa. Posle intrauterine terapije potrebno je oko 14 dana da se potpuno saniraju patološke promene na sluzokoži materice (tabela 2). Infuzije koje se daju u kraćim razmacima uzrokuju iverizibilne promene na edometrijumu (fibrinizacija i adhezije). U terapiji endometritisa važno je i da se izabere vreme lečenja, jer moze doći do pomeranja ciklusa. Na ovo treba da se skrene pažnja vlasniku.
Pri tretiranju endometritisa četvrtog dana ciklusa estrus se skraćuje na 10-11 dana, dok se primenom intrauterinog davanja 14. do 16. dana ciklusa polni žar odlaže za dva do šest dana. Ova pomeranja ciklusa zavise od funkcionalnog statusa corpus luteuma. Naime posle intrauterinog davanja iritirajućih rastvora nastaje akutni endometritis. Zbog toga je blokirana sposobnost uterusa za luteolitičku aktivnost za 2-4 dana. Posledica je povećano nagomilavanje PGF2?. To znači da posle terapije lugolovim rastvorom ili nekim drugim iritirajućim rastvorom, kod krava kod kojih je na jajniku žuto telo 3-6 dana kasnije dolazi do luteolize a posle 3-4 dana može da se očekuje estrus. Ova skraćenja odnosno produženja ciklusa ne utiču na ishod terapije.
Prevremena regresija žutog tela ima čak i prednost u smislu aktiviranja mehanizama ''samočišćenja'' uterusa.
Primena antibiotika treba kritički da se razmotri, obzirom da širok spektar bakterijskih uzročnika, rezidua u mleku i negativan uticaj na mehanizme samočišćenja materice. Efekat penicilina je inaktivisan, jer mnoge bakterije luče penicilinazu, enzim kojim se štite od antibakterijskog delovanja.
Sulfanomidi nemaju efekta u uterusu u kojem su znatne količine gnoja i nekrotičnog tkiva. Tetraciklini su neefektivni u mnogim zapatima, a aminoglikozidi (gentamicin, kanamicin, amikacil) ne razvijaju antimikrobni efekat u anaereobnim uslovima kakvi su u materici.
Poseban način lečenja primenjuje se ukoliko postoje kataralni endometritisi kod kojih je jedini klinički simptom povađanje. Predhodno svakako treba da se isključi kvalitet semena i patološka stanja na jajnicima.
Ovakav način lečenja naziva se subestralni tretman i sastoji se u tome da se krava osemeni ili pripusti a 24 časa kasnije u matericu ubaci lek.
Cilj je da se u uterusu za vreme kopulacije (u ovom slučaju to je osemenjavanje ili pripust) i implantacije (kod goveda je za to potrebno 3-5 dana) saniraju upalni procesi u endometrijumu.
U tabeli 3 dati su rezultati koncepcije posle subestralnog tretmana.

 

 

 

Tabela 3. Rezultati koncepcije posle subestralnog tretmana 2% lotagenom i različitim antibioticima
 

Koncepcija broj i %
Grupa

Lotagen 2%
(n=40)

P + S*

(n=40)

Metrikur

(n=30)

Amoksiklav

(n=30)

Kontrolna grupa

(n=30)

21
52,5%

13

32,5%

14

46,7%

13

43,3%

4

13,3%


* P + S = penicilin + streptomicin

 

Hormonalna terapija endometrita

 

Za terapiju hroničnih endometrita mogu da se koriste hormoni – prostaglandini. Prostaglandini su tkivni hormoni koji se nalaze u svim ćelijama organizma osim u eritrocitima. Poslednjih godina znatno je porasla upotreba prostaglandina u terapiji hroničnih endometrita. Prednost davanja prostaglandina je u luteolizi i posledično tome uspostavljenog estrusa kao i pozitivnom efektu na fagocitozu neutrofila u uterusu. Osim toga prostaglandini ispoljavaju uticaj na kontrakcije materice koje mogu da se registruju i 12 sati po davanju. Ova činjenica je iskorišćena u terapiji hroničnih endometrita i piometre. Klinička izlečenja su za neki procenat bolja nego posle aplikacije lotagena (tabela 4). Ako je potrebno injekcija prostaglandina se ponavlja za 14 dana.

 

Tabela 4. Rezultati kliničkog izlečenja hroničnih endometritisa i.u. Davanjem lotagena i paranteralnom aplikacijom PGF2?

 

Vrsta terapije
broj
Kliničko izlečenje broj i %
Koncepcija od prvog v.o.
100 ml 4% lotagena
(n=36)

12

33,3
9 (75%)

5 ml i.m.
Dinolitik

(p>1ng/ml)
(n=17)

6

35,3
4 (66,7%)

5 ml i.m.
Dinolitik

(p<1ng/ml)
(n=33)

12

36,4
8 (66,7%)

 

p>1ng/ml = konc.progesterona (u C.L.)
p<1ng/ml = konc.progesterona (ne postoji aktivan C.L.)

 

 

Profilaksa

 

Endometritisi kao što je već rečeno, nisu obolenja nastala sama od sebe, nego su rezultat velikog broja etioloških činilaca. Imajući to u vidu, jasno je da ne postoji opšta, šematska, profilaksa endometritisa, jer i uzroci koji dovode do njih nisu isti u svim zapatima. Profilaksa ovog obolenja, treba stoga, da je odraz etioloških faktora u dotičnom zapatu. Na ovom mestu naveli bismo samo neka opšta načela o prevenciji ovog obolenja reproduktivnog trakta koja bi trebalo da imaju značaj za sve zapate.

 

Profilaksa u porođaju

 

  • Za veštačko osemenjavanje koristiti seme bikova za koje se zna da ne daju krupnu telad
  • U staji treba da se obezbedi mesto za telenje (široko najmanje 2 metra) na kome mora da bude uvek dosta čiste i suve slame. Pri svakoj intervenciji u porođaju moraju da se poštuju akušerski principi i načela dezinfekcije
  • Pri pružanju pomoći u porođaju samo u krajnjoj nuždi koristiti aparat za telenje (porođaj noću), jer on zamenjuje snagu više ljudi i izaziva povrede cerviksa i mekih porođajnih puteva.
  • Porođaj je prirodan čin, za koji je potrebno i izvesno vreme, i ne treba mu, kao što je često slučaj u praksi, prebrzo pristupiti. Treba imati na umu da se 95% krava teli samo, bez pružanja akušerske pomoći.

 

Profilaksa teških porođaja

 

  • Junice ne treba osemenjavati semenom bikova za koje se zna da daju krupnu telad
  • U veštačko osemenjavanje uvoditi samo polno zrele i telesno razvijene junice (posle 14 meseci)
  • Krave sa teškim promenama na nogama koje uzrokuju hramanja (panaricijum, burzitisi, artritisi) kao i one koje imaju hronični edem vimena (“viseće vime”) ne treba osemenjavati

 

Profilaktični tretmani

 

  • U periodu zasušenja izvršiti bakteriološku kontrolu mleka, a u vime aplikovati antibiotski preparat za zasušenje
  • Davanjem gonado-releasing hormona (GnRH) između 10. i 18. dana post partum ubrzavaju se involutivni procesi na materici i ovarijalna aktivnost krava, posebno onih sa potencijalno poremećenim puerperijumom (teška telenja, zaostala posteljica, prolapsus uteri post partum)
  • Neizostavno bi trebalo klinički (rektalno) pregledati krave koje imaju patološki puerperijum

 

Ishrana

 

  • Pravilna ishrana predstavlja potencijal za vraćanje reproduktivnih sposobnosti krava. Zbog toga postoje određene i preporučene koli

Design by NormaReclamare